U Hagu predstavljen dokument "Srebrenica - genocid koji nije sprečen", u kojem se analiziraju postupci svih aktera srebreničke drame, a posebno propusti Holandskog bataljona UNPROFOR i holandskih generala i ministara koji su donosili odluke u tim kritičnim danima

"Krajnje je vreme za parlamentarnu anketu povodom umešanosti Holanđana pod zastavom UN, u ono što se dogodilo u zaštićenoj zoni Srebrenica." Ovim pozivom na suočavanje sa odgovornošću - pre svega neposrednih učesnika u srebreničkim događajima u leto 1995. - zaključuje se dokument pod naslovom "Srebrenica – genocid koji nije sprečen", u izdanju holandskog Međucrkvenog mirovnog saveta (IKV). Dokument, koji je rezultat obimnog višegodišnjeg istraživanja, je na današnjoj konferenciji za novinare predstavio generalni sekretar ove ugledne nevladine organizacije Mint/Mient-Jan Faber.

Ne radi se, kako je objasnio Faber, o utvrđivanju ko je odgovoran za genocid u Srebrenici - budući da je to dobro poznato - već o pokušaju da se odgovori na već šest godina otvoreno pitanje zašto genocid nije sprečen. Veliku odgovornost za to, prema oceni autora, snose pripadnici Holandskog bataljona mirovnih snaga UN, jer nisu iskoristili bar dve šanse da zaštite Srebreničane. Jedna da ih zadrže u svojoj bazi u Potočarima i spreče srpske snage da dođu do njih, a druga da sami učestvuju u njihovoj evakuaciji, što je prema rečima Fabera, od pukovnika Toma Karemansa/Thom Karremans, komandanta Holandskog bataljona, 11. jula 1995. tražio lično komandant VRS Ratko Mladić. Odgovor koji mu je Karemans dao posle konsultacija sa nadređenim oficirima UN (takođe Holanđanima) u Sarajevu i Zagrebu, kao i sa holandskim ministrom odbrane u Hagu, bio je negativan.

Dilema o tome trebaju li mirovne snage da učestvuju u nečemu što je tada bilo ocenjeno kao etničko čišćenje, nije - prema Faberu – dovoljan razlog za propuštanje ove prilike da se zaštite barem oni muškarci i dečaci koji su potražili utočište u bazi Holandskog bataljona. Dokaz da se njihova tragična sudbina mogla predvideti, po Faberu, jeste i to što je na sastanku u holandskom Ministarstvu odbrane tog istog 11. jula '95. više ministara insistiralo na procenama da će, posle ulaska srpskih snaga u zaštićenu zonu, svi muslimanski muškarci i dečaci biti ubijeni. Oni su tada naglašavali da njihovu sudbinu treba vezati za Holandski bataljon. Ništa međutim, kaže Faber, nije učinjeno da se te reči pretoče u akciju.

Ovom brošurom IKV je ponudila analizu poteza koje su povlačili svi učesnici u tragičnom događaju: Muslimani koji su branili Srebrenicu, pripadnici Holandskog bataljona, predstavnici UN i NATO kao i holandskih vlasti. Dugo očekivani izveštaj o Srebrenici Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju koji će biti objavljen 10. aprila, ponudiće preko 3000 stranica dokumentovanih činjenica uz dodatne anekse i propratnu dokumentaciju. Međutim bez analize tog mnoštva podataka, kako je novinarima rekao je predstavnik IKV Dajn fan den Berg/Dion van den Berg, javnost bi bila uskraćena za mogućnost da se kroz otvoreni razgovor dođe do potpune istine o stavovima Holandije, koja će prema zaključcima IKV biti gorka.

Gotovo čitav naredni mesec će u Holandiji biti ispunjen događajima, tribinama, dokumentarnim filmovima i javnim debatama o srebreničkim događajima, ovog puta sa ciljem da se iznudi pokretanje parlamentarne istrage o ulozi Holandije u tim događajima i utvrdi istina na koju, kako se navodi u dokumentu IKV, imaju pravo preživeli Srebreničke tragedije.

Mina Vidaković

Dijeljenje sadržaja