Sudije odbile predlog tužilaštva da se optuženom nametne branilac mimo njegove volje, kao i zahtev Slobodana Miloševića da se privremeno pusti na slobodu kako bi sanirao zdravstveno stanje i pripremio odbranu. Unakrsno ispitivanje Petra Poljanića, ratnog gradonačelnika Dubrovnika


Slobodanu Miloseviću neće biti nametnut branilac protiv njegove volje, pošto to ne bi bilo u skladu sa "suparničkim postupkom" koji se vodi u tribunalu, a sudije će nastaviti da razmatraju to pitanje - saopštio je na kraju današnje rasprave predsedavajući sudija Ričard Mej/Richard May.

Veće je, takođe, odbacilo ponovljeni zahtev optuženog za privremenim puštanjem na slobodu, kako bi sanirao svoje zdravstveno stanje i pripremio odbranu. Suđenje će se, saopštio je sudija Mej, nastaviti po utvrđenom rasporedu, koji će se prilagoditi zdravstvenom stanju optuženog, a tužilaštvo neće dobiti dodatno vreme za izvođenje svojih dokaza, osim što će mu se nadoknaditi dani izgubljeni zbog bolesti i odmora optuženog. Nakon što su saopštene ove odluke veća, suđenje je prekinuto do 9. januara sledeće godine.

Pre prekida, završeno je svedočenje ratnog gradonačelnika Dubrovnika, Petra Poljanića. Slobodan Milošecić je, u unakrsnom ispitivanju svedoka, negirao bilo kakvu vezu Srbije i njenog rukovodstva sa događajima u Dubrovniku i oko njega u drugoj polovini 1991. Prema Miloševiću, hrvatske vlasti su 1991. "militarizovale Dubrovnik i iz njega napadale na JNA." Dokazujući da dubrovački Stari grad nije bio uopšte oštećen, Milošević je prikazao dva video inserta.

Poreklo prvog nije znao da navede, a na njemu američki obaveštajac i britanski novinar govore o tome da Stari grad nije oštećen a da hrvatske snage iz Dubrovika otvaraju vatru na JNA i tako pokušavaju da izazovu uzvratnu vatru. Poljanić je tvrdio da su pomenuta dvojica posetili Dubrovnik pre granatiranja Starog grada, koje je počelo 23. oktobra 1991., i odbacio je njihove tvrdnje o "provokativnoj paljbi iz Dubrovnika".

Drugi prikazani video insert je u martu 1992. snimio jedan američki profesor i na njemu su prikazane razne znamenite dubrovačke građevine i spomenici, uglavnom neoštećeni ili tek delimično oštećeni. Najteže je, po Miloševiću, oštećena biblioteka pravoslavne crkve, ali je Poljanić tvrdio da zgrada koja je na snimku tako predstavljena uopšte nije crkvena biblioteka, već kuća dubrovačkog slikara Ive Grbića, koja je do temelja spaljena u granatiranju.

Poljanić je, takođe, ostao pri svom svedočenju da je na Stari grad od 23. oktobra do 6. decembra 1991. palo 1.056 granata, a od toga na Stradun 56, na Franjevački samostan 53, na Dominikanski samostan 23 i tako dalje. Posledice tih granata se ne vide na snimcima, po Poljaniću, zato što je Stari grad do marta 1992. bio već "najvećim delom očišćen", kao i zato što su snimci tako napravljeni da ne prikažu pravo stanje stvari.

Gradonačelnik Poljanić je kao "gnusnu laž" odbacio tvrdnje koje je, u svojim pitanjima, naveo "prijatelj suda" Stiven Kej/Kay: da su u Starom gradu "paljene automobilske gume", ili da su na krovovima kuća bili postavljani topovi i mitraljezi kojima se "izazivala odmazda." Poljanić se zaklinjao da u tim tvrdnjama nema ni trunke istine.

U dopunskom ispitivanju od strane tužioca, Poljanić je prošlonedeljni iskaz da u Dubrovniku nije bilo nikakvog proganjanja Srba dopunio tvrdnjom da su neki dubrovački Srbi "stupili u redove Hrvatske vojske i skupa sa ostalima branili Dubrovnik". Poljanić je potvrdio da se predsednik Crne Gore Milo Đukanović pre dve godine "izvinio narodu Hrvatske zbog onog što se dogodilo u Dubrovniku i u čemu su učestvovali i građani Crne Gore." Dodao je kako su crnogorski liberali, na jednom skupu 1992. kojem je prisustvovalo više od 2.000 ljudi, pevali: "Sa Lovčena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!" (kraj)

Dijeljenje sadržaja