Jerri Laber, osnivač i prvi direktor organizacije Helsinki Watch, svedoči o istragama o kršenjima ljudskih prava na Kosovu, u Srbiji i Hrvatskoj početkom devedesetih i pismima koja je, tim povodom, upućivala tadašnjem predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću


Amerikanka Džeri Leiber/Jerri Laber nije uspela da u januaru 1992. dođe do Slobodana Miloševića kako bi mu lično uručila pismo organizacije za zaštitu ljudskih prava Helsinki Voč/Watch, čiji je tada bila direktor. Umesto tadašnjem predsedniku Srbije i generalu Blagoju Adžiću, koji je u to vreme vršio dužnost saveznog sekretara za odbranu, Leiber je to pismo, nakon višednevnog čekanja u Beogradu, predala predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Srbije i generalštaba JNA.

U pismu se izražava zabrinutost zbog teških kršenja ljudskih prava do kojih je došlo tokom sukoba u Hrvatskoj, a predsednik Milošević i general Adžić se pozivaju da istraže ta kršenja i kazne one koji su za njih odgovorni. Uz pismo, priložen je i izveštaj na oko 50 stranica u kojem se detaljno opisuju kršenja ljudskih prava - odnosno ratni zločini počinjeni širom Hrvatske, od Vukovara do Zadra - utvrđeni u istrazi koji je sproveo Helsinki voč.

Milošević nije tada odgovorio na pismo Helsinki voča, ali je pokušao da to učini danas, prilikom unakrsnog ispitivanja Džeri Leiber, koja je svedočila o nizu istraga o kršenjima ljudskih prava koje je njena organizacija početkom devedesetih sprovela na Kosovu, u Srbiji i u Hrvatskoj. U unakrsnom ispitivanju, Milošević je pored ostalog ukazivao da su pojedini navodi iz izveštaja do te mere neprecizni da na njih ne može da odgovori.

"Možda je malo kasno, gospodine Miloševiću, da sada odgovarate na ove izveštaje" - uzvratila je optuženom Džeri Leiber. Dodala je kako je Milošević trebalo to da uradi 1991. i 1992. kada mu je u više navrata skrenuta pažnja na teška kršenja ljudskih prava, najpre na Kosovu a potom i u samoj Srbiji i Hrvatskoj, i kada je na njega apelovano da spreči njihovo ponavljanje i da istraži zločine koji su već počinjeni i kazni njihove počinioce.

Milošević je, međutim, odgovorio kako su se i pismo i izveštaj Helsinki voča iz januara 1992. odnosili na događaje u Hrvatskoj, s kojima on - kao tadašnji predsednik Srbije - "nije imao nikakve veze."

Gospođa Leiber se nije s tim složila. Događaje u Hrvatskoj, rekla je, "podsticala je vaša vlada i vi lično, a zatim se isto dogodilo i u Bosni". Dodala je kako je Beograd - i u Hrvatskoj i u Bosni - "inače legitimna strahovanja Srba, propagandnom kampanjom podsticao do razmera histerije, naterao ih da uzmu oružje, a onda slao JNA... ne da razdvaja strane, već da štiti srpsku manjinu i teritorije koje je ona zaposela".

Pismo sličnog sadržaja i obima - posvećeno kršenjima ljudskih prava Srba u Hrvatskoj - Helsinki voč je krajem januara 1992. uputio i tadašnjem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu. Za razliku od Miloševića, Tuđman je tada primio gospođu Leiber i obećao joj da će hrvatske vlasti preduzeti mere da se kršenja ljudskih prava obustave, kao i da će istražiti zločine na koje se ukazuje u izveštaju. Prema njenoj oceni, u Zagrebu su učinjeni "izvesni napori da se nađu i kazne krivci".

Suprotno tvrdnjama Slobodana Miloševića da se u Srbiji "već krajem 1992. sudilo za ratne zločine", Džeri Leiber je danas rekla da "nije videla nikakav značajan odgovor Beograda na pokušaje Helsinki voča da se spreče budući zločini i da se istraže i kazne počinioci zločina na koje smo ukazali".

Unakrsno ispitivanje Džeri Leiber od strane Slobodana Miloševića biće nastavljeno sutra. (kraj)

Dijeljenje sadržaja