Nik Peraj, koji je kao kapetan prve klase VJ do kraja juna 1999. učestvovao u vojnim operacijama na Kosovu, svedoči na suđenju svom bivšem vrhovnom komandantu Slobodanu Miloševiću. Kako je krajem aprila 1999. izvedena "Operacija Meja"


"Operacija Meja" je počela u zoru 27. aprila 1999. Jedinice VJ su se kretale niz dolinu Caragoj u opštini Đakovica, spaljujući albanska sela i terajući civile prema snagama MUP i paravojnim grupama, koje su delovale kao "grupe za blokadu". Hiljade meštana iz napadnutih sela napustili su svoje domove i u nekoliko konvoja sastavljenih od traktora, zaprežnih kola i automobila krenule u pravcu Đakovice. Policijske i paravojne snage presrele su konvoje u mestima Meja i Korenica, odvojile muškarce od žena i dece i na licu mesta ih, po kratkom postupku, pogubile.

Tako je, prema pismenoj izjavi Nika Peraja, bivšeg kapetana prve klase VJ, izvedena "Operaciji Meja" u kojoj su zajednički učestvovale jedinice VJ i MUP, kao i lokalna policija i paravojne formacije. Operacija je koordinirana iz komande VJ u Đakovici gde je Peraj, kako tvrdi, video izveštaj u kojem se navodi da je tog dana u Korenici ubijeno 74 a u Meji 68 "terorista." Peraj, takođe, tvrdi da je lično video leševe oko 20 ljudi ubijenih iz neposredne blizine, sa opekotinama od baruta na glavama. Dodaje da je dva dana nakon "Operacije Meja" na putu od Meje do Đakovice video dva kamiona VJ koji su prevozili tela ubijenih.

Pored opisa "Operacije Meja", pismena izjava Nika Peraja - prema sažetku koji je pred sudom pročitao tužilac Dirk Rajneveld/Ryneveld - sadrži i detaljan opis strukture i delovanja VJ, MUP, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija koje su, prema svedoku, bile angažovane na Kosovu u proleće 1999. Od paravojnih snaga pomenuo je Arkanove "Tigrove", Šešeljeve "Bele orlove" i "Frenkijevce", a naveo je i da su, nakon početka bombardovanja NATO, iz Srbije na Kosovo dolazile grupe od 5 do 10 "dobrovoljaca", često sa kriminalnim dosijeima, koje su se priključivale jedinicama VJ.

Nik Peraj je, inače, kosovski Albanac, katoličke veroispovesti, a Vojsku Jugoslavije je napustio tri dana pre njenog povlačenja sa Kosova, u junu 1999. Vojni sud u Nišu ga je, kao dezertera, osudio na 15 godina zatvora.

Slobodan Milošević je pokušao da svedoka diskredituje kao dezertera, koji je došao da svedoči protiv njega "na zahtev OVK", a da bi time obezbedio sebi "polisu životnog osiguranja", budući da je svojevremeno - kao oficir VJ – bio na "spisku OVK za likvidaciju." Nik Peraj je, međutim, odbacio sve takve tvrdnje optuženog, izjavljujući da na njega niko nije vršio pritisak da svedoči, već da je on to smatrao svojom moralnom dužnošću, jer nikada neće zaboraviti zločine i užasne stvari koje je video na Kosovu u proleće 1999.

Milošević je, zatim, nastojao da ospori da je kapetan Peraj - koji je u VJ bio nadležan za transport, obuku i obezbeđenje objekata - mogao da raspolaže podacima o broju i rasporedu snaga, planiranju, izveštavanju i komandovanju.
Svedok je, međutim, odgovorio da su mu u komandi i Đakovici bili na raspolaganju svi relevantni podaci i evidencije o broju snaga i vrsti naoružanja.

U razmeni na temu šta je svedok znao a šta je samo "pretpostavljao", čuo se i jedan zanimljiv podatak: da je u mestu Rezina, kod Đakovice, bila stacionirana jedna jedinica Vojske Republike Srpske, sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem. Milošević je samo osporavao da je ta jedinica došla iz Republike Srpske sa svojim tenkovima, a svedok je priznao da nije siguran da li su ih doveli, ili su ih uzeli od nekih jedinica iz Srbije.

Unakrsno ispitivanje bivšeg kapetana od strane bivšeg vrhovnog komandanta nastaviće se u ponedeljak.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja