U nastavku unakrsnog ispitivanja Ibrahima Rugove, optuženi Slobodan Milošević tvrdio da je srpska policija u aprilu 1999. štitila sadašnjeg kosovskog predsednika od OVK koja je pokušavala da ga ubije. Svedok, međutim, tvrdi da je to "čista laž"

U dosadašnjem toku suđenja, Slobodan Milošević je u nekoliko navrata rekao da je srpska policija u aprilu 1999. "štitila Ibrahima Rugovu" kako ga ne bi ubili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Tvrdio je, takođe, da su "policajci ubili atentatora" koji je jedne noći pokušao da preskoči zid Rugovine kuće.

U nastavku unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe, Slobodan Milošević je te tvrdnje ponovio i pred samim Rugovom. Rekao je svedoku da mu je policija spasila život i zatražio od njega da ga "pogleda u oči i kaže da li je to tačno."

Rugova nije optuženog pogledao u oči, ali je kategorički odgovorio da to "nije tačno" i, izvinjavajući se sudijama na rečniku, dodao da je to "čista laž."

Rugova se, tvrdi, "nije nikada plašio da će ga ubiti Albanci", ali se jeste bojao da bi ga "u nekom incidentu mogli ubiti srpski vojnici, policajci, paravojnici ili dobrovoljci..." "Nije se znalo ko će koga ubiti" - rekao je svedok opisujući stanje u Prištini aprila 1999. Navodnu "zaštitu" vojnika i policajaca koji su 31. marta upali u njegovu kuću Rugova je opisao kao "hapšenje" i "kućni pritvor." Za "ubijenog atentatora" je rekao da je njegov bivši šofer koji je, verovatno, mislio da može da ga oslobodi iz kućnog pritvora.

Milošević je, zatim, podsetio svedoka da je 4. maja 1999. došao kod njega u Beograd i tražio da mu omogući da sa porodicom ode u inostranstvo. Dodao je kako je tom prilikom Rugovi sugerisao da ne ide u Makedoniju - jer će ga "teroristi OVK tamo ubiti", već u Italiju "gde je red i gde mogu da ga zaštite."

Rugova je objasnio da je hteo da ide u Makedoniju kako bi bio sa svojim saradnicima i brojnim izbeglicama, ali je optuženi odlučio da treba da ide u Italiju. "On je tada o takvim stvarima odlučivao" - dodao je svedok.

Tokom unakrsnog ispitivanja Ibrahima Rugove, Milošević je sudu pokazao letak sa pečatom OVK i potpisom "predsednika Republike Kosovo", u kojem se stanovništvo poziva da se evakuiše sa "rizičnih teritorija" i ode u Albaniju ili Makedoniju, pošto OVK nije u stanju da ih zaštiti od srpskih snaga. Rugova je potvrdio da je takav letak krajem marta kružio Prištinom i Kosovom, ali je negirao da ima bilo kakve veze s njim, ocenjujući da se najverovatnije radi o falsifikatu.

Na taj se letak tokom dodatnog ispitivanja vratio i tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice. Pošto mu je svedok potvrdio da su u martu 1999. u Prištini samo "vojska, policija i paravojne grupe" imale slobodu kretanja, te je bilo "praktično nemoguće" da Albanci rasturaju po gradu takve letke, Najs je zatražio od Rugove da pažljivo pročita dokument i vidi da li u njemu ima nečeg što bi moglo da ukaže na autore.

Rugova, koji je doktorirao na albanskoj književnosti, je u tekstu pronašao više ortografskih i lingvističkih grešaka koje su ga navele na zaključak da je letak pisao "neko ko ne zna dobro Albanski."

I Milošević i holandski "prijatelj suda" Mihail Vladimirov/Wladimiroff su svedoku postavili više pitanja o ustavnom statusu Kosova u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji. Naglašenu zainteresovanost za takva pitanja ispoljio je i sudija Patrik/Patrick Robinson, a tužilac Najs je najavio da će u nastavku suđenja pozvati eksperta za ustavna pitanja koji će to razjasniti.

Po završetku svedočenja Ibrahima Rugove, tužilaštvo je nastavilo sa izvođenjem svedoka koji su sudu priložili pismene izjave, a koje optuženi ima pravo da unakrsno ispita.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja