Ratomir Tanić, bivši aktivista Građanskog Saveza Srbije i Nove Demokratije, saradnik Službe državne bezbednosti i učesnik u "diskretnom političkom dijalogu" sa liderima kosovskih Albanaca, svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću. Kako je Milošević prokockao "međunarodnu podršku za eliminaciju OVK" i "privatnim lancem komandovanja" upotrebio silu na Kosovu

Svedočenje na suđenju Slobodanu Miloševiću je verovatno poslednji javni nastup Ratomira Tanića pod tim imenom. On je, kako se danas čulo pred sudom, uključen u tribunalov "program relokacije" i dobiće novi identitet i novo prebivalište. Da ga neko od novih suseda ne bi prepoznao kao jednog od svedoka na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku, Tanić u Hagu svedoči sa minimalnom zaštitnom merom: pod punim imenom ali sa elektronski izmenjenim likom.

Tanić se pred sudom predstavio kao bivši aktivista Građanskog Saveza Srbije i stranke Nova Demokratija i kao saradnik Službe državne bezbednosti Srbije koji je u tom svojstvu imao "radne kontakte" sa britanskom, italijanskom i ruskom obaveštajnom službom. Priznao je da nije bio "lični prijatelj ili bliski saradnik" sa optuženim, ali tvrdi da se s njim sastao "6 ili 7 puta."

Prvi deo svedočenja Ratomira Tanića odnosio se na "diskretan politički dijalog" koji je zajedno sa predstavnicima drugih stranaka tadašnje vladajuće koalicije (SPS, Nova Demokratija i JUL), između 1995. i 1997. vodio sa liderima kosovskih Albanaca. Autorizaciju za te razgovore Tanić je, tvrdi, dobio iz tri izvora: od predsednika Nove Demokratije Duška Mihajlovića, Službe državne bezbednosti Srbije i samog Slobodana Miloševića.

Cilj pregovora, ili "diskretnog političkog dijaloga", bio je da se dođe do političkog rešenja kojim će se sprečiti oružani sukob i internacionalizacija kosovskog problema. Milošević je, smatra Tanić, u početku "iskreno težio političkom rešenju", ali se negde sredinom 1997. predomislio i odjednom je postao opsednut brojem kosovskih Albanaca. Svedok tvrdi da je čuo Miloševića kada je objašnjavao kako će "pokazati da kosovskih Albanaca ima manje od 1 milion", dakle manje od 50 odsto stanovništva Kosova, te prema tome "ne mogu da imaju autonomiju." Po Taniću, na Kosovu je tada živelo oko milion i po Albanaca, a njihov se broj mogao smanjiti samo na jedan način: etničkim čišćenjem.

U drugoj polovini 1997. Srbiji su, tvrdi Tanić, iz inostranstva upućeni "jasni signali da će imati zeleno svetlo za eliminaciju Oslobodilačke Vojske Kosova", pod uslovom da stvori uslove za političko rešenje kosovskog problema. Milošević je to u početku dočekao sa oduševljenjem, ali je potom "počeo da se ponaša kao da međunarodna zajednica podržava terorizam", što Tanić kvalifikuje kao "totalnu inverziju istine."

Pred kraj današnjeg svedočenja Tanić je govorio o tome kako su u drugoj polovini 1997. tadašnji načelnik Generalštaba VJ, Momčilo Perišić, šef SDB Jovica Stanišić, kao i tzv. reformističko krilo vladajuće koalicija u koje je spadala i Nova Demokratija, pokušavali da se suprotstave "voluntarističkoj upotrebi sile na Kosovu." Suočen sa time, tvrdi Ratomir Tanić, Slobodan Milošević je primenio "privatni lanac komande", zaobilazeći generalštab, rukovodstvo SDB, vladu, skupštinu i ostale legalne institucije.

Svedočenje Ratomira Tanića nastavlja se sutra i po svemu sudeći trajaće do kraja ove sedmice. Posebno zanimljivo biće unakrsno ispitivanje svedoka od strane optuženog Miloševića, koji tvrdi da Tanića ne poznaje i da za njega "nikada nije ni čuo".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja