Odjeci sednice Saveta bezbednosti UN o Bosni i Hercegovini

Kofi Anan o potrebi pune saradnje sa Međunarodnim tribunalom i Srebrenici kao "najmračnijoj epizodi" u istoriji mirovnih operacija UN - Tihić: Uhvatiti i kazniti odgovorne za genocid - Šarović: saradnja sa Hagom više nije političko pitanje

Savet bezbednosti (SB) juče je konstatovao, sa zadovoljstvom, da je u potpunosti ispunjena obaveza iz Dejtonskog (Dayton) sporazuma oko uloge Ujedinjenih nacija u formiranju i postavljanju na noge civilne policijske službe u Bosni i Hercegovini. Ta ocena dobila je i formalnu verifikaciju u završnom saopštenju SB, u kome se konstatuje da su narodi BiH stvorili osnovu za izgradnju društva zasnovanog na "poštovanju vladavine zakona i funkcionalnih demokratskih institucija".

Istovremeno, međutim, u jednoipočasovnoj debati - u kojoj su učestvovali i članovi zajedničkog Predsedništva BiH Mirko Šarović, Dragan Čović i Sulejman Tihić - upozoreno je da su, i sedam godina posle zavrsetka rata, Federacija BiH i Republika Srpska, i dalje suočene sa "ozbiljnim sistemskim izazovima" i u politici i u ekonomiji. Tim povodom, manifestujući podršku b/h reformama, Savet bezbednosti posebno je ukazao i na potrebu pune saradnje sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine, kao i na paralelnu obavezu "izgradnje domaćih pravosudnih kapaciteta", koji će vremenom preuzimati slučajeve koji su sad u isključivoj nadležnosti suda iz Haga.

Povlačenje civilne policijske misije UN i preuzimanje njenih poslova od strane misije EU, bilo je povod i za generalnog sekretara svetske organizacije Kofija Anana (Annan) da objavi da su uspešno završene dve balkanske operacije UN - policijska u BiH i posmatračka na
demilitarizovanoj Prevlaci. "Međutim, ova era obeležila je i neke od najtežih trenutaka u istoriji mirovnih operacija, koji su ostavili trajni utisak na Organizaciju UN, kao i na sve nas koji smo u to bili lično uključeni", rekao je Kofi Anan, govoreći o završnom periodu ratnih strahota u Srebrenici i ostalim tzv. "zaštićenim zonama" u BiH.

O tom problemu odgovornosti za ratne zločine, kao preduslovu za konačno pomirenje među narodima BiH - našta je, pored Anana, upozoravao i Žak Klajn (Jacques Klein), njegov specijalni izaslanik u BiH - od gostujuće trojke Predsedništva iz Sarajeva na sednici u Njujorku (New York) govorio je jedino bošnjački predstavnik Sulejman Tihić.

"Značajnu ulogu u obezbjeđivanju trajnog mira, pravde i sigurnosti među nacionalnim zajednicama imaće i dalje Međunarodni krivični sud za ratne zločine. Nažalost, dvojica najvećih ratnih zločinaca u Evropi poslije drugog svjetskog rata, Radovan Karadzić i Ratko Mladić, i dalje su u bjekstvu", rekao je Tihić, uz poziv SB da nastavi dosadašnju podršku Haškom tribunalu. "S druge stane, posebno zahvaljujemo generalnom sekretaru UN na razumijevanju koje je pokazao za žrtve Srebrenice, kao i za hrabrost da prizna grešku koju su mirovne snage UN napravile u tom slučaju. Vjerujemo da će generalni sekretar učiniti sve što je moguće da se preživeli iz Srebrenice vrate svojim kućama, da se mrtvi dostojanstveno pokopaju - kao i da se najodgovorniji za taj genocid nad desetak hiljada ljudi, uglavnom civila, kazne po zasluzi."

Odgovarajući na pitanje o obavezama Republike Srpske (RS) prema Hagu - kao i na optužbe da određene vladajuće strukture pomažu u skrivanju Radovana Karadzića - predsedavajući Predsedništva BiH Mirko Šarović je u Njujorku dao sledeću izjavu:

"Mislim da se tu radi o klasičnim špekulacijama. To pitanje treba postaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova ili drugim institucijama, koje su za to zadužene. Ja sam uveren da RS sarađuje, pogotovu što se u Tribunalu sad nalazi nekih četrdesetak Srba. Iz naše perspektive
čini se da je RS učinila dovoljan napredak (oko Haga), ali je sasvim realno, iz perspektiva nekih međunarodnih institucija, pa i UN, da se smatra da RS nije učinila dovoljno, kako bi sudu u Hagu privela sve osumnjičene. Ono što je, možda, važno da ja kažem, sa ove pozicije, to je da pitanje saradnje sa Hagom više nije političko pitanje. Jednostavno, RS i sve njene institucije pristale su da sarađuju i, rekao bih, ozbiljno sarađuju sa ovom institucijom - bez obzira na niz primedbi koje su imale na rad Tribunala. Znači, ovo više nije političko pitanje, već je to pitanje za institucije koje su zadužene da sprovode određene aktivnosti, kad je u pitanju ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalu".

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja