U današnjem nastavku svedočenja u svoju odbranu, Momčilo Krajišnik objasnio kako je paljansko rukovodstvo na početku rata u BiH pokušalo da "poboljša" Kutiljerov plan. Mada je juče tvrdio suprotno, Krajišnik je danas priznao da većina "strateških ciljeva" bosanskih Srba nije bila u skladu sa Kutiljerovom mapom BiH


Dokumentom "Šest strateških ciljeva" rukovodstvo sa Pala je želelo "da poboljša Kutiljerov plan", rekao je danas Momčilo Krajišnik, nastavljajući da kao svedok-optuženi komentariše nastup Radovana Karadžića na Skupštini bosanskih Srba 12. maja 1992. godine. Iako je juče rekao da su strateški ciljevi bili zasnovani na Kutiljerovoj mapi, do kraja njegovog svedočenja o tom dokumentu ispostavilo se da "korekcije" koje je pokušala da unese SDS nisu bile baš sitne. Kako je danas objasnio, koridor u Posavini, granica na Neretvi, podela Sarajeva i izlazak Republike Srpske na more, dakle četiri od šest ciljeva, nisu bili predviđeni Kutiljerovom mapom.

Pošto je juče Sudskom veću predočio svoje viđenje sprovođenja prva tri strateška cilja - razgraničenje srpskog od druga dva naroda u BiH, koridor u Posavini i brisanje granice na Drini - Krajišnik je danas završio svedočenje o tom dokumentu. Za uspostavljanje zapadne granice zamišljenog srpskog dela BiH na Uni i Neretvi, što je četvrti strateški cilj, Krajišnik kaže da je bilo delimično nerealno, jer su Srbi zahtevali pola Mostara. To, kaže, nije bilo predviđeno Kutiljerovom mapom, a čak je protiv podele Mostara bilo i hrvatsko rukovodstvo sa kojim se srpska strana, po Krajišnikovim rečima, u to vreme dobro razumela.

Kutiljerov plan predviđao je da Sarajevo bude zona pod UN zaštitom, no, peti strateški cilj, po SDS, bila je podela tog grada. Karadžić je pred skupštinom 12. maja 1992. rekao da je podela od presudne važnosti, jer, po njemu, "muslimanska strana ne može imati državu, ako pola glavnog grada drže Srbi". Krajišnik je te reči ocenio kao "propagandni govor" i još jednom podsetio veće da su Srbi bili "za transformaciju", a ne za podelu Sarajeva.

Konačno, šesti strateški cilj - izlazak Republike Srpske na more - takođe nije bio među Kutiljerovim predlozima, ali se zato sa tim, kaže svedok-optuženi, složio Franjo Tuđman. Tadašnji hrvatski predsednik je navodno rekao da "razume Srbe u BiH", jer nemaju izlaz na more, a do njega se mogu "dobaciti kamenom". Zato je, po Krajišniku, postojala ideja da se Hrvatskoj ustupi zaleđe Dubrovnika, a Srbi bi zauzvrat dobili deo obale kod Prevlake. Iako su proklamovani u prvih mesec dana rata, Krajišnik tvrdi da je "Šest strateških ciljeva" bio dokument koji srpska strana nije želela da realizuje vojnim putem, već pregovorima čijem su se nastavku vodeći ljudi u SDS sve vreme nadali.

U nastavku svedočenja, Krajišnik je komentarisao delove presretnutih telefonskih razgovora iz aprila i maja 1992. kada je sa članovima kriznih štabova sarajevskih opština i oficirima JNA i VRS razgovarao o situaciji na terenu. Optužba je time dokazivala njegovu "dobru informisanost" i uticaj na niže rangirane kadrove. Krajišnik je, međutim, danas objašnjavao da je "kao rođeni Sarajlija" bio zainteresovan za dešavanja u gradu, te da je zvao "školske drugove" i poznanike u kriznim štabovima, da ih pita šta se dešava, a ne da im izdaje naređenja. I oficire JNA i VRS je, kaže, zvao da se informiše - "kao građanin, a ne kao nadređeni".

Krajišnikovo svedočenje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja