Oktobra prošle godine, mesec dana posle udara na Njujork i Vašington, Karla del Ponte predala je Amerikancima prvi dosije sa informacijama o islamskim ekstremistima u Bosni - Saradnja u januarskom hvatanju šestorice alžirskih ekstremista u Sarajevu - Priznanja Mihaelu Štajneru za "antiteroristički zakon" na Kosovu

Sjedinjene Američke Države pokrivaju, po raznim osnovama, skoro četvrtinu budžeta Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY). Ta investicija u međunarodno pravosuđe, međutim, počela je poslednjih meseci da se vraća Bušovoj/Bush administraciji - savezništvom u tekućem ratu koji su SAD započele, od septembra prošle godine, protiv međunarodnog terorizma u raznim delovima sveta.

Na relaciji između Vašingtona i Haga, naime, počinje da se uspostavlja sve intenzivnija dvosmerna saradnja, pri čemu ekipa haških istražitelja obezbeđuje sve više informacija o planovima i angažovanjima međunarodnih terorista, na osnovu nalaza do kojih dolazi tokom svojih redovnih operacija. Imajući u vidu usmerenost Haškog tribunala, te informacije pokrivaju pre svega područje Bosne i Kosova - koje za SAD predstavlja "zonu posebnog interesa" u Evropi, u okviru antiterorističkog rata kao apsolutnog međunarodnog prioriteta administracije i Kongresa.

Prema informaciji Vašington posta/Washington Post , još oktobra prošle godine - mesec dana posle terorističkog udara Bin Ladenove Al Kaide na Njujork/New York i Vašington - haško tužilaštvo predalo je Amerikancima dosije sa svim raspoloživim podacima o pripadnicima ekstremnih islamskih, i ostalih, organizacija koji su se u to vreme nalazili na teritoriji Bosne. Ocenjuje se da je ta saradnja rezultirala, pored ostalog, i hapšenjem šestorice alžirskih ekstremista, koji su januara ove godine – posle puštanja iz sarajevskog zatvora - predati američkim pripadnicima SFOR i prebačeni u logor za međunarodne teroriste, u karipskoj bazi Gvantanamo/Guantanamo.

Posle terorističkog udara od 11. septembra, Savet bezbednosti UN usvojio je dve rezolucije kojima se traži od svih zemalja, članica svetske organizacije, da pojačaju kontrolu granica, razmenjuju antiterorističke obaveštajne informacije i modifikuju svoje zakone - kako bi se obezbedio maksimalni efekat u "zajedničkoj borbi" protiv međunarodnog terorizma. "Predstavnici UN na terenu obavezni su da poštuju i slede duh tih rezolucija. To važi i za Međunarodni tribunal za ratne zločine, kao organ koji je formirao Savet bezbednosti", rekao je tim povodom, u razgovoru sa novinarima u Njujorku, jedan predstavnik Generalnog sekretarijata UN. "Razume se, predstavnici UN moraju da se čuvaju opasnosti da se na njih gleda kao na oruđe bezbednosne politike SAD. S druge strane, ciljevi terorista toliko su fundamentalno u suprotnosti sa osnovnim principima Povelje UN i međunarodnog prava, da nema dileme o potrebi objedinjavanja svih raspoloživih snaga da bi im se stalo na put".

U Njujorku se tim povodom posebno ukazuje na činjenicu da je Mihael Štajner/Michael Steiner, novi šef civilne uprave UN na Kosovu, ubrzo po stupanju na dužnost potpisao poseban"antiteroristički dekret " o mnogo širim ovlašćenjima međunarodnih vojnih i policijskih snaga i pravosudnih organa u borbi protiv domaćeg i uvoznog terorizma. "Zbivanja od 11. septembra odrazila su se veoma konkretno na situaciju na Kosovu. Nemamo podataka da je međunarodni terorizam stigao na Kosovo, ali ne isključujemo tu opasnost ukoliko ne budemo dovoljno budni", rekao je Štajner na tu temu američkim izveštačima iz Prištine.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja