Marko Atlagić odbacuje tezu tužioca da su krajinski Srbi, i pre prvih značajnijih nasilnih incidenata u aprilu 1991. godine, "tražili etničko odvajanje i prisajedinjenje Srbiji" i negira svaku sličnost "nacional-komunista" Miloševića i Čaušeskua


Srbi u Hrvatskoj su početkom devedesetih "samo pratili ono što su radili Hrvati: kako se Hrvatska odvajala od Jugoslavije, Srbi su koristili isto ustavno pravo da se odvoje od Hrvatske" – objašnjavao je danas svedok Miloševićeve odbrane Marko Atlagić, bivši srpski političar iz Benkovca, u Hrvatskoj.

Time je on pobijao tezu tužioca da su krajinski Srbi, i pre prvih značajnijih nasilnih incidenata u aprilu 1991. godine, "tražili etničko odvajanje i prisajedinjenje Srbiji." U prilog tome tužilac je svedoku predočio odluku o pripajanju SAO Krajine Republici Srbiji koju je 1. aprila 1991. potpisao Milan Babić. Atlagić, međutim, smatra da se "Babiću ne može verovati" pošto je on, kako ga je opisao, "ličnost koja će za mali interes da učini i kaže sve."

Još manje nego Babiću, Atlagić veruje Miloradu Pupovcu i drugim srpskim političarima u Hrvatskoj koji su se, okupljeni u Srpskom demokratskom forumu, protivili nasilju i ratnoj opciji. Po Atlagiću, Pupovac je bio "Tuđmanov doušnik i nije štitio interese Srba, niti ih danas štiti."

Pošto je u glavnom ispitivanju Atlagić kao potporu svojih tvrdnji o sličnostima između Pavelićeve NDH 1941-1945. i Tuđmanove Hrvatske 1990. godine citirao poljskog pisca Adama Mihnika koji je pisao da je u Hrvatskoj "faktički rehabilitovana ustaška tradicija", tužilac mu je danas pročitao još neke delove istog Mihnikovog teksta. Mihnik opisuje Miloševića kao "otelovljenje varijante nacional-komunizma poznatog i u drugim zemljama. U Rumuniji je takve ideje predstavljao Čaušesku, u Poljskoj Mečiar, mada je Milošević bio znatno intelektualnije i promišljenije otelovljenje. Time je osvojio Srbe i zaveo veći deo intelektualaca."

Atlagić je, međutim, sa gnušanjem odbio ovaj Mihnikov opis, ukazujući da se "Milošević ne može porediti sa Čaušeskuom a Srbija sa Rumunijom." Po njemu, "iza Miloševića je stao, i neosporno i dalje stoji, veliki deo srpskog naroda."

Ipak, prema tužiocu, Atlagićev najomiljeniji političar nije Milošević već Vojislav Šešelj. Mada tvrdi da ne zna zašto ga tužilac s njim povezuje, Atlagić je rekao da o lideru srpskih radikala uvek "govori sa ponosom, pošto je to jedan častan, čestit, demokratski raspoložen čovek, evropskih, svetskih i civilizacijskih vrednota."

Milošević nije dodatno ispitivao svog svedoka pošto se, kako je rekao, "ne oseća dobro", pa je nekoliko dopunskih pitanja Atlagiću postavio dodeljeni branilac Stiven Kej/Steven Kay. Uvidevši da bi sudije mogle od Keja tražiti da vodi glavno ispitivanje sledećeg svedoka, Milošević je poslednjeg sata današnje rasprave započeo ispitivanje Džemsa Biseta/James Bissett, kanadskog ambasadora u Beogradu od oktobra 1990. do juna 1992. godine. Njegovo svedočenje biće nastavljeno sutra, ukoliko lekar specijalista, koji će ga danas posle podne pregledati, ne otvori Miloševiću bolovanje.

Dijeljenje sadržaja