Udovica Martina Došena opisala kako je njen muž 20. novembra 1991. na nosilima iznesen iz vukovarske bolnice, a za njim i njegova braća Tadija i Ivan. Svoj trojici se od tada gubi svaki trag


Tri rođena brata – Tadija, Martin i Ivan Došen odvedena su iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. i od tada im se gubi svaki trag. O okolnostima koje su prethodile tragediji porodice Došen danas je video linkom svedočila Ljubica Došen, udovica srednjeg brata Martina. U granatiranju Vukovara poginula im je i rođena sestra, dok je sin druge sestre takođe odveden iz vukovarske bolnice a njegovo je telo ekshumirano iz masovne grobnice na Ovčari.

Ljubica Došen je na početku svog svedočenja opisala atmosferu u Vukovaru tokom intenzivnog granatiranja grada od strane JNA koje je, kako je rekla, bio glavni razlog zbog kojeg je njen muž "morao da uzme oružje i brani svoju porodicu".

Martin Došen je u vukovarsku bolnicu odveden 17. novembra pošto je teško povredio kičmu posle pada sa terase spasavajući ljude iz granatirane i zapaljene zgrade. Iz bolnice je iznesen na nosilima tri dana kasnije, pošto su snage JNA i srpski dobrovoljci zauzeli grad. Pošto je tokom ta tri dana i ona bila u bolnici zajedno sa mužem, pratila je izlazak ranjenika iz bolnice. Dvojica vojnika koje je opisala kao "rezerviste" ušli su u bolnicu i objavili da počinje evakuacija i počeli da prozivaju ranjenike sa spiska koji su imali kod sebe. "Ranjenici su požurili ka vratima, misleći da će biti spaseni", rekla je ona.

Ljubica Došen je, zajedno sa ćerkom, muža otpratila do četiri autobusa u koje su ukrcavani lakši ranjenici. Nepokretni ranjenici, među kojima i njen muž, su "kao snoplje" ubacivani u vojne kamione koji su naknadno došli. Pored kamiona i autobusa svedokinja je videla "visokog crnog oficira sa brkovima" koji je "komandovao operacijom ukrcavanja ranjenika". To je shvatila pošto su mu se svi obraćali sa "gospodine majore" i slušali njegova naređenja. Tu je, kako je svedočila, čula da je to major Šljivančanin. Pitala ga je šta će biti sa njenim mužem i rekla mu kako se zove, a Šljivančanin je na to uzvratio "Aha, Došen" i naredio dvojici vojnika da Martina premeste na izlaz iz bolničkog dvorišta. Tu ga je, kako je rekla, poslednji put videla, pošto je Šljivančanin uputio da sa ćerkom ide u drugi deo dvorišta gde su žene i deca čekali da budu evakuisani.

Pored Veselina Šljivančanina, za masakr više od 260 bolesnika, ranjenika i civila odvedenih 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice i streljanih iste večeri na poljoprivrednom dobru Ovčara, terete se još i Mile Mrkšić i Miroslav Radić.

Svedočenje Ljubice Došen biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja