Vojno-obaveštajni analitičar tužilaštva Rejnoa Tunens svedoči na suđenju Milanu Martiću o "evoluciji JNA" tokom 1991. godine, stvaranju oružanih snaga SAO Krajine i ulozi koju je optuženi imao u komandovanju njima.


Nakon "krajinskog insajdera" Veljka Džakule, optužba je kao drugog svedoka na suđenju Milanu Martiću izvela svog vojno-obaveštajnog analitičara Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens, autora ekspertskog izveštaja o organizaciji i strukturi oružanih snaga Krajine tokom sukoba u Hrvatskoj i njihovom odnosu sa optuženim. U periodu koji pokriva optužnica (1991-1995. godina), Martić je obavljao dužnosti ministra unutrašnjih poslova i odbrane, zamenika komandanta Teritorijalne odbrane i, konačno, predsednika takozvane Republike Srpska Krajina.

Osim samog ekspertskog izveštaja na oko 300 stranica, tužilaštvo je tokom njegovog svedočenja uvelo u dokaze niz dokumenata koji, po Tunensu, ukazuju da je na početku sukoba u Hrvatskoj došlo do evolucije JNA od armije tadašnje SFRJ u vojsku koja predstavlja i štiti samo jednu etničku grupu i njene interese. Pored naređenja i naloga Generalštaba i tadašnjeg "krnjeg" Predsedništva SFRJ, u dokaze su uvedeni i delovi memoara generala Veljka Kadijevića u kojima se, prema Tunensu, "vojnički metodično i jasno" opisuje kako je tokom 1991. godine "radikalno promenjena misija JNA ." O toj promeni svedoči i jedno pismo načelnika Generalštaba, generala Blagoja Adžića iz oktobra 1991. godine, u kojem se definiše da je uloga JNA "odbrana delova srpskog naroda od genocida." U jednom od dokumenata Kninskog korpusa iz tog vremena, koji je takođe uvršćen u dokaze, navodi se da je njegov zadatak "zaštita stanovništva i objekata u zoni odgovornosti", bez pominjanja etničke pripadnosti tog stanovništva. Međutim, kako je primetio Tunens, dokumenti nižih jedinica u kojima se razrađuje naređenje Korpusa jasno ukazuju da je zaštita "usmerena na jedan – srpski – deo stanovništva na tom prostoru."

Tužilaštvo je, takođe, prezentiralo dokumente o formiranju Teritorijalne odbrane tadašnje SAO Krajine, mobilizaciji njenih pripadnika i njihovom stavljanju pod komandu JNA. Priloženo je i nekoliko naređenja i izveštaja koje je potpisao Milan Martić, upućenih ne samo snagama MUP već i Teritorijalnoj odbrani SAO Krajine. Poseban kuriozitet nekih od tih dokumenata je njihova "lista primalaca": pored Vrhovne komande i ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova stoji da se dokumenti upućuju i "Frankiju". Prema Tunensu, radi se o Franku Simatoviću, tadašnjem visokom funkcioneru Državne bezbednosti Srbije, što po njemu ukazuje na Martićevu vezu sa MUP-om Srbije.

O Martićevim velikim de facto ovlašćenjima, prema Tunensu, svedoči i zahtev koji je uputio tadašnjem ministru odbrane Srbije, generalu Simoviću, u kojem traži velike količine municije i vojne opreme za potrebe Teritorijalne odbrane SAO Krajine.

Svedočenje Rejnoa Tunensa biće nastavljeno sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja