Bivši pripadnik vojne policije HVO je u julu ove godine priznao krivicu za učešće u napadu na Ahmiće 16. aprila 1993. godine i rušenje seoske džamije, kao i za 21 ubistvo, višestruko silovanje jedne Bošnjakinje i protivpravno zatočavanje civila. Da nema olakšavajućih okolnosti, ističe se u sažetku presude, Pretresno veće bi Bralu izreklo kazno od najmanje 25 godina zatvora


Ocenjujući zločine za koje je optužen i koje je priznao "izuzetno teškim", "užasnim" i "krajnje izopačenim", Pretresno veće III je danas osudilo Miroslava Brala na 20 godina zatvora.

Bivši pripadnik vojne policije HVO je u julu ove godine priznao krivicu za učešće u napadu na Ahmiće 16. aprila 1993. godine i rušenje seoske džamije, kao i za 21 ubistvo, višestruko silovanje jedne Bošnjakinje i protivpravno zatočavanje civila. Bralo je krivicu po svih osam tačaka optužnice priznao bezuslovno, bez bilo kakvih ustupaka ili obećanja od strane tužilaštva koje je za njega tražio kaznu od najmanje 25 godina zatvora, bez mogućnosti ranijeg puštanja na slobodu. Što je, praktično, značilo zahtev za osudu na 37 godina zatvora, s obzirom na praksu da se osuđenici Haškog tribunala oslobađaju nakon dve trećine izdržane kazne.

U odmeravanju kazne veće je, kako je jutros naglasio predsedavajući sudija Bonomi/Bonomy, pošlo od težine krivičnih dela koje je Bralo počinio, zaključujući da se radi o "čitavom nizu užasnih zločina koji se moraju jasno osuditi." Kao posebno otežavajuću okolnost, veće je istaklo efekte Bralovih zločina na žrtve, kojima su "uništeni životi i egzistencije" i nanete "ogromne trajne boli i patnje." Obraćajući se Bralu, sudija Bonomi je rekao da za njegova dela "ne može postojati izgovor ili opravdanje", niti se može proniknuti u njegove "razloge za zlostavljanje tolikog broja ljudi."

Kada ne bi postojale nikakve olakšavajuće okolnosti Pretresno veće bi, kako je danas naglasio predsedavajući sudija, izreklo Bralu kaznu od najmanje 25 godina zatvora. Veće je, međutim, zaključilo da u njegovom slučaju postoje okolnosti koje idu u prilog smanjenju kazne, kao što su priznanje krivice, ispoljeno iskreno kajanje, dobrovoljna predaja i Bralova ponuda da pomogne u pronalaženju lokacija na kojima su pokopane žrtve njegovih zločina. Uvažavajući te okolnosti, Pretresno veće je Bralu izreklo znatno blažu kaznu od one koju je tražio tužilac.

Ovo je, inače, sedma presuda o kazni "pokajnicima" koju je izreklo Pretresno veće III, u čijem je sastavu, pored sudija Robinsona i Kvona/Kwona, umesto sudije Bonomija ranije sedeo pokojni sudija Mej/May. Sa izuzetkom Predraga Banovića, kome je izrečena kazna od 8 godina koliko je tražilo tužilaštvo, u svim ostalim slučajevima presuda je bila blaža od zahtevane. Do najvećeg odstupanja došlo je u slučaju Biljane Plavšić koja je osuđena na 11 godina zatvora mada je tužilaštvo tražilo kaznu u rasponu od 15 do 25 godina.

Dijeljenje sadržaja