Miroslav Bralo smatra da bi zbog "bitne saradnje" sa tužilaštvom, kazna od 20 godina zatvora na koju je osuđen, trebalo da bude smanjena. Optužba se protivi


Miroslav Bralo, bivši pripadnik Džokera, specijalne jedinice HVO, je u julu 2005. godine priznao krivicu za napad na selo Ahmići, rušenje seoske džamije kao i za 21 ubistvo, progone civilnog stanovništva i višestruko silovanje jedne Bošnjakinje. Šest meseci kasnije je osuđen na 20 godina zatvora. Žalbeno Veće je danas saslušalo argumente strana u vezi sa žalbom koju je Bralo podneo na presudu o kazni.

U tri žalbena osnova Bralo navodi da je Pretresno Veće počinilo pravnu grešku i prekoračilo svoja ovlašćenja jer ga je osudilo na "suviše tešku kaznu". Odbrana smatra da je Veće dalo premali značaj saradnji optuženog sa tužilaštvom koja je, navode, bila "bitna i umerenog domena" a ne samo "umerena" kako danas tvrdi optužba. Sudije su taj argument ocenile kao igru reči i ukazale da saradnja ne može istovremeno da bude i "bitna i umerena".

Veće, po mišljenju odbrane, takođe nije uzelo u obzir ni druge olakšavajuće okolnosti kao što su lične prilike optuženog i "iskreno kajanje" koje je iskazao.

Tužilaštvo je, međutim, zatražilo od Veća da odbaci sve žalbene osnove odbrane. Ocenjujući da Bralo stoji iza niza "brutalnih i degradirajućih postupaka", tužilac je zaključio da je optuženi "priznao zločin i da zaslužuje da bude kažnjen". Manja kazna od izrečene bi, po mišljenju optužbe, bila "nepravda za žrtve i preživele".

Na kraju žalbene rasprave Veću se obratio i optuženi. "Osećam se dužnim da ponovim svoje iskreno priznanje, krivicu i pokajanje i da se ispričam svim žrtvama koje sam oštetio na bilo koji način", kratko je rekao Bralo.

Žalbeno Veće će svoju presudu doneti naknadno.

Dijeljenje sadržaja