Nakon osmodnevnog “ugodnog časkanja” sa Slobodanom Miloševićem, Vojislav Šešelj je danas započeo oštar dijalog sa tužiocem Džefrijem Najsom


Tokom osmodnevnog direktnog ispitivanja Vojislava Šešelja, Slobodan Milošević se trudio da svog svedoka predstavi kao uglednog naučnika i političara s kojim se, istina, nije uvek i u svemu slagao i koji ima neke svoje fiks ideje o Velikoj Srbiji, ali se u suštini uvek zalagao za politička rešenja zasnovana na ustavnosti i zakonitosti, a protiv nasilja i, razume se, zločina.

Šešelj je, tokom tih osam dana, ispoljio dosad neviđeno uvažavanje sudija i sudske procedure, položio je zakletvu, ustajao je pri ulasku i izlasku sudija, podvrgavao se njihovim nalozima i čak je razmenio par komplimenata sa sudijom Robinsonom. Na momente je, čak, Šešelj u sudnici delovao uljudnije od samog Miloševića, koji je u nekoliko navrata dopustio sebi nekontrolisane izlive protiv tužioca.

A onda su danas, na početku unakrsnog ispitivanja, sudije dobile priliku da upoznaju “pravog Šešelja.” Tužilac Najs/Nice je, za početak upoznavanja, odabrao Šešeljeve stavove prema Tribunalu, a svedok ih je sa zadovoljstvom ponovio pred sudijama. Tribunal, rekao je, “nije pravosudna već politička anti-srpska institucija”, osnovana da bi delovala “protiv interesa srpskog naroda”, “kompromitovana izvorima finansiranja među kojima je i Soroš.” Bez i malo ustručavanja, Šešelj je pred sudom pročitao delove svojih članaka i podnesaka u kojima se obračunava sa pojedinim tribunalovim ličnostima, uključujući i sve vulgarnosti i psovke sadržane u tim napisima. Izuzimajući prostakluke, u tim napisima za predsednika Merona stoji da je “genocidni izraelski diplomata”, za glavnu tužiteljicu Del Ponte da je “u pravnom smislu prostitutka”, sekretar suda je “kriminalac”, a holandski advokat kojeg je Šešelju kao stand-by branioca dodelilo veće je “bitanga.”

Dalje, ogromna većina Srba koji su prošli kroz Tribunal ili su još tu po Šešelju su ili “nevino osuđeni ili nevini čekaju na suđenje”, jer tužilaštvo “sklapa nagodbe sa pravim zločincima” i prisiljava ih da “svedoče protiv nevinih.” Za Šešelja, “pravi zločinci” su svi Srbi koji su priznali krivicu i svedočili protiv Miloševića ili će svedočiti protiv njega, poput Miroslava Deronjića, Milana Babića, Darka Mrđe i drugih. U delu unakrsnog ispitivanja posvećenog Šešeljevim stavovima prema Tribunalu našao se i pokojni papa Jovan Pavle Drugi. On je, po Šešelju, “odgovoran za sve zločine koji se njemu pripisuju”, što će biti “osnovna teza” njegove odbrane.

Mada je proteklih dana, odgovarajući na Miloševićeva pitanja, Šešelj naučio da kontroliše i jačinu glasa i brzinu govora, sudija Robinson je tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja bio ponovo prinuđen da nekoliko puta upozori svedoka da “ne viče”.

Što se tiče slučaja Milošević, tužilac je verovatno mogao tu i da završi unakrsno ispitivanje i ostavi sudijama da odluče kakvu će težinu, odnosno dokaznu vrednost, dati iskazu svedoka sa ovakvim stavovima i rečnikom. No, kako se i sam Šešelj tereti za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, tužilaštvo po svemu sudeći nije želelo da propusti šansu da ga unapred unakrsno ispita, ne toliko kao svedoka Miloševićeve odbrane koliko kao optuženog kojem tek predstoji suđenje.

Taj deo unakrsnog ispitivanja počeo je navođenjem Šešeljevih izjava iz 1990. i 1991. godine u kojima se najavljuje “amputiranje Hrvatske” i njeno “kažnjavanje gubitkom teritorija”, pošto je, sa retkim izuzecima, “hrvatski narod u celini ustaški.” Navedene su, takođe, i tadašnje Šešeljeve pretnje “muslimanskim fundamentalista” da će, ukoliko “veliki deo Muslimana ponovo postane oruđe u hrvatskim rukama, srpska osveta biti strašna”, te se oni – to jest “fundamentalisti” ili “veliki deo Muslimana” – “neće zaustaviti sve do Anadolije.”

Unakrsno ispitivanje Vojislava Šešelja nastaviće se sutra.

Dijeljenje sadržaja