Jedinice Armije BiH u Srebrenici nisu koordinirale pohode “torbara”, ali su akciju u Kravici izveli “pod pritiskom civila”, tvrdi Kada Hotić, svedok odbrane Nasera Orića


Između boraca i torbara nije moglo biti nikakve koordinacije”, rekla je svedok odbrane Nasera Orića, Kada Hotić, ponavljajući kako je 1992. i 1993. godine hiljade izgladnelih civila – takozvanih torbara - u potrazi za hranom pratilo akcije jedinica Armije BiH na području Srebrenice.

Tužilac Gramši Difazio/Gramshi Difazzio je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da pohodi “hiljada civila” nisu mogli biti spontani, te da je neko morao unapred obavestiti torbare o predstojećoj akciji vojske i koordinirati njihovo kretanje na području gde se akcija odvijala. Svedokinja je međutim ostala pri stavu da torbare, među kojima je i sama bila, niko nije usmeravao.“Ako ne odemo tamo ostaćemo bez hrane, jer nam je borci ne mogu doneti. Sve se to spontano, takoreći u trku, dešavalo”, rekla je Kada Hotić.

Sudije su ipak zatražile dodatna objašnjenja o tome kako je hiljade ljudi moglo biti obavešteno o mestu i vremenu kada je planirana akcija, kao i o tome kako da stignu do tog mesta. “Znali smo samo orijentaciono vreme akcije”, rekla je svedokinja opisujući kako je to bila “javna tajna”, da se obično radilo o “ranim jutarnjim satima” kao i da su torbari do tih mesta “stizali sa svih strana, različitim putevima”.

Odgovarajući na dodatna pitanja branioca Džona Džonsa/John Jones, svedokinja je objasnila da su torbari do mesta akcije dolazili i u različito vreme pa se njoj tako dešavalo da polazeći u akciju sretne grupu civila koja se već vraća s tovarom u Srebrenicu.

Kada Hotić je takođe ponovila da je teško bilo razlikovati borce od civila. Ljudi koji su imali oružje, dobrovoljno su se priključivali jedinicama pa bi “nekada u akciju išli kao borci a nekada tragajući za hranom” i tom prilikom bi, tvrdi, pušku nosili “samo radi lične zaštite”.

Akciju u Kravici 7. januara 1993. godine, kojom je prema optužnici komandovao Naser Orić, jedinice armije BiH su, prema rečima Kade Hotić, izvele “pod pritiskom naroda” koji je bio na ivici propasti “Ljudima je pretila smrt ili od gladi ili od mraza i od boraca su tražili da nešto preduzmu u Kravici”, rekla je svedokinja. Tvrdi da je za akciju saznala tek ujutro 7. januara 1993., a kada je stigla do sela gorelo je samo seno i ni jedna kuća nije bila zapaljena.

Tužilaštvo Orića tereti za bezobzirno razaranje kuća i imovine koje nije opravdano vojnom nuždom u napadima na srebrenička sela 1992. i 1993. godine. Dokazni postupak odbrane Nasera Orića biće nastavljen sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja