Napad na Zvornik u aprilu 1992. izveden je uz podršku i sa položaja JNA, tvrdi svedok optužbe na suđenju Momčilu Krajišniku


Zvornik je u aprilu 1992. godine napala Jugoslovenska narodna armija - potvrdio je na suđenju Momčilu Krajišniku svedok Izet Mehinagić, u to vreme žitelj Zvornika i direktor pruge Zvornik - Tuzla.

Tužilac, koji Krajišnika tereti za učešće u "udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje bosanskih Muslimana sa velikih područja BiH", nastoji da Mehinagićevim svedočenjem dokaže kako je napad na Zvornik bio rezultat dobro organizovane i unapred pripremljene akcije u okviru tog poduhvata, koji su izveli naoružani pripadnici Srpske demokratske stranke i jedinice Tuzlanskog korpusa JNA.

Opisujući šta se događalo uoči napada, Mehinagić je naveo da su 3. aprila 1992. na sastanku Skupštine poslanici srpske nacionalnosti tražili podelu opštine na srpski i muslimanski deo. Već sutradan počela je mobilizacija srpskih jedinica TO, da bi zahtev o podeli bio ponovljen i na sastanku Saveta za Narodnu odbranu 6. aprila 1992.

Tom zahtevu, kome se svedok tada protivio, ipak je udovoljeno ali ne i "Arkanovom ultimatumu da Muslimani odmah predaju oružje". Željko Ražnatović Arkan je naime, prema rečima svedoka, upao na taj sastanak, "išamarao" dvojicu srpskih predstavnika osporavajući im pravo da pregovaraju o podeli, i zapretio da će "sravniti grad" ako Muslimani ne predaju oružje. Tužilac je ovaj Mehinagićev iskaz ilustrovao i snimkom intervjua u kome Ražnatović na gotovo identičan način opisuje taj događaj, dodajući zatim da je naredio napad na grad i da su, iz te borbe, uz minimalne gubitke, "Srbi izašli kao pobednici".

Neposredno pre napada Mehinagić je kontaktirao zapovednike Tuzlanskog korpusa, pre svega komandanta Savu Jankovića, s kojim je bio i dobar prijatelj. U telegramu koji mu je uputio Mehinagić je molio da JNA zaštiti stanovništvo Zvornika. Prvi put je, kaže, pomislio da se obraća na pogrešnu adresu kada ga je na dan napada, 8. aprila 92., general Janković pitao "da li mu je porodica na sigurnom?" Mehinagić je odmah nakon toga, sa ženom i decom, krenuo ka Tuzli.

Događaje u Zvorniku tužilac je ilustrovao i insertom iz dokumentarne serije "Smrt Jugoslavije". Na snimcima je prikazana priprema i napad na Zvornik 8. aprila 1993. godine, koji je, kako autorima serije objašnjava lider radikala Vojislav Šešelj "dugo pripreman i organizovan iz Beograda". Svedok je identifikovao i nekoliko građana Zvornika koje je uočio na prikazanim snimcima.

Niz dokumenata o proglašenju Srpske opštine Zvornik 15. marta 1992. godine, svedok je tvrdi prvi put video kada je došao u Hag. Tu su mu, takođe, prvi put predočeni i dokumenti kojima se jedinicama Tuzlanskog korpusa JNA nalaže da naoružaju pripadnike SDS-a u Zvorniku.

Za operaciju "asanacije terena" Mehinagić je, međutim, čuo i pre dolaska u Hag jer je u njoj učestvovao njegov prijatelj, Neđo Mlađenović, u to vreme direktor komunalnog preduzeća u Zvorniku. "Nije vam smetalo što se vaš prijatelj prihvatio zadatka kopanja grobnica i ukopavanja ubijenih ljudi", pitao ga je predsedavajući sudija, pomalo začuđen svedokovim isticanjem da mu je Mlađenović i danas dobar prijatelj. Mehinagić je odgovorio da je uveren da se radi o dobrom čoveku, koji je "to tada morao raditi kao direktor komunalnog preduzeća", te da on "u tome ne vidi ništa nečasno".

Unakrsno ispitivanje Izeta Mehinagića biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja