Mada je svedok Vladimir Gojanović dostavio Pretresnom veću dokumente koji, po njegovim rečima, “potvrđuju da je bio pripadnik 113. Šibenske brigade” i učesnik operacije "Oluja", branilac Ante Gotovine nastavio to da osporava i u današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja


Pre nego što je branilac Ante Gotovine nastavio unakrsno ispitivanje Vladimira Gojanovića, bivšeg pripadnika Hrvatske vojske, svedok je zatražio dozvolu da se obrati Veću i ukaže da je “život njegove obitelji pod pritiskom i da ih čuva policija”. Gojanović je takođe priložio nekoliko dokumenata koji će, kako je rekao, odbraniti “njegovu čast, dostojanstvo i dignitet.” Prošlog petka, u prvom delu unakrsnog ispitivanja Vladimira Gojanovića, Gotovinin branilac Luka Mišetić je, naime, sugerisao da svedok nije bio pripadnik 113. Šibenske brigade niti je učestvovao u operaciji Oluja, te nije mogao da bude ni očevidac spaljivanja kuća, pljačke imovine, zlostavljanja civila i jednog ubistva, o čemu je dao izjavu istražiteljima tužilaštva.

Gojanović je tokom vikenda pribavio kopije vojnih knjižica koje, tvrdi, “utvrđuju njegovo sudelovanje u 113. brigadi i Oluji” kao i pismo koje je kao predsednik Hrvatske udruge razvojačenih branitelja Domovinskog rata (HURBDR) dobio od nekadašnje glavne tužiteljice Karle Del Ponte. Mada je Gojanović hteo da pročita deo pisma koji je smatrao posebno važnim, predsedavajući sudija Orie je smatrao da je dovoljno što će ga Pretresno veće samo pročitati, čime je javnost uskraćena za detalj prepiske svedoka optužbe sa bivšom glavnom tužiteljicom Tribunala.

Nakon kratkog ispitivanju o poreklu tih dokumenata, branilac Luka Mišetić je Gojanoviću predočio dve nove izjave koje, po njemu, potvrđuju da u vreme "Oluje" svedok nije bio u sastavu 113. Šibenske brigade. Oba vojnika koji su razgovarali sa odbranom Gotovine tvrde da su “sigurni da Gojanović nije bio sa njima”.

Džilijan Higins/Gillian Higgins, braniteljica generala Ivana Čermaka, nastojala je da ospori deo Gojanovićeve izjave iz 2005. godine u kojoj svedok tvrdi da je sav novac od pljačke fabrike u Kistanju “otišao generalima” dok su branitelji “koji su oslobodili taj kraj ostali osramoćeni” kao i da je “Čermak došao i poterao vojnike, izolirao tvornicu konopcem i počeo tovariti opremu na vojne kamione”. Gojanović je rekao da je “načinio propust i da je mislio na Čermakove ljude” a ne na Čermaka lično.

Budući da je Gojanović u izjavi za Vjesnik u septembru 2004. godine optužio “hrvatski državni vrh da je odgovoran za genocid” u selima Varivode i Gošići, Goran Mikuličić, branilac Mladena Markača, je bi to osporio predočio transkript sa sednice hrvatske vlade iz oktobra 1995. godine. U njemu se navodi da je ministar unutrašnjih poslova izvestio o ubistvu devet civila starije dobi u Varivodama i saopštio da je policija “preduzela sve mere” kako bi se otkrili počinioci. Ministri su se, po transksriptu, saglasili da je “u pitanju ozbiljan, organizovani kriminal”, da je “razumljivo da ima osvete i nasilja” ali da “treba razgovarati sa predsednikom države koji jedini ima mogućnosti nad stožerom vojske”. Gojanović je rekao da mu “ovakav politički stav sa javne sednice vlade nije poznat”.

U dodatnom ispitivanju, tužiteljica je predočila dokument šibenskog vojnog odseka iz kojeg sledi da je Gojanović je počeo da služi vojni rok u Sinju u februaru 1994. godine a poslednji razmeštaj bila je jedinica sa šifrom 9125. Svedok je objasnio da je ta šifra oznaka za 113. Šibensku brigadu. Tužiteljica je svedoku predočila i “Nalog za razvojačenje”, odnosno demobilisanje, sa potpisom komandanta 113. brigade Danijela Kotlara od 30. avgusta 1995. godine. U tom dokumentu se navodi da je Gojanović bio u Hrvatskoj vojsci od 3. avgusta do 7. septembra 1995. godine.

Na kraju današnje rasprave počelo je svedočenje vojnog posmatrača UN Aleksandra Černjeckog čiji će iskaz biti nastavljen sutra pre podne.

Dijeljenje sadržaja