Nakon serije svedoka iz Srpske akademije nauka i umetnosti, a posebno akademika Čedomira Popova i Slavenka Terzića, utisak je da je tužilac bio sada mnogo uverljiviji i uspešniji u prezentaciji svojih teza o Velikoj Srbiji, nego što je to bio u svom dokaznom postupku.


Ujedinjenje srpskih zemalja oko Srbije, po akademiku Čedomiru Popovu, veštaku odbrane Slobodana Miloševića, “ne bi bilo Velika Srbija.” Na pitanje sudije Robinsona kako bi se zvala takva država, svedok je odgovorio “Srbija.” Pošto je tužilac Najs/Nice primetio da bi ta država bila veća, Popov se s njim složio: “Nešto veća Srbija.”

U današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja Miloševićevog eksperta za “mit o Velikoj Srbiji”, tužilac je ukazivao da je u odredjenim trenucima u istoriji – kada je, po njemu, “bila ugrožena dominacija Srbije” – bilo pokušaja da se taj “mit” realizuje u stvarnosti, odnosno na terenu. Tužilac je pozvao svedoka da pogleda nekoliko mapa “poželjnih granica srpskih zemalja” nastalih tokom prvog i drugog svetskog rata i uoči poslednjeg rata u BiH, te da ih uporedi sa kartom na kojoj su prikazane teritorije pod kontrolom snaga bosanskih i hrvatskih Srba u decembru 1992. godine. Na svim pokazanim mapama “zapadne granice srpskih zemalja” kretale su se na ili oko poznate linije Karlobag-Karlovac-Virovitica, ali je Popov odbijao da to ima bilo kakve veze sa Velikom Srbijom.

U dodatnom ispitivanju, akademik Popov se složio sa Miloševićem da karta iz decembra 1992. – kada su srpske snage kontrolisale oko 70% BiH i trećinu terirorije Hrvatske – predstavlja zapravo “etničku mapu” jer pokazuje teritorije na kojima su Srbi predstavljali većinu.

Nakon serije svedoka iz Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a posebno akademika Čedomira Popova i Slavenka Terzića, utisak je da je tužilac bio sada mnogo uverljiviji i uspešniji u prezentaciji svojih teza o Velikoj Srbiji, nego što je to bio u svom dokaznom postupku.

Pred kraj današnje rasprave počelo je svedočenje još jednog akademika, Koste Mihajlovića, koji je kao veštak Miloševićeve odbrane podneo izveštaj o ulozi ekonomskih faktora u raspadu Jugoslavije. Mihajlović je na početku svedočenja, koje će se nastaviti sutra, rekao da se u bivšoj Jugoslaviji “otvoreno vodila politika usporenijeg razvoja Srbije” dok su Slovenija i Hrvatska stalno poboljšavale svoj ekonomski položaj.

Na pitanje sudije Robinsona o relevantnosti “predavanja” akademika Mihajlovića, Milošević je odgovorio da je “dominacija Srbije” jedna od osnovnih teza optužbe, a da ovo svedočenje pokazuje da “Srbija ne da nije dominirala, nego je sve vreme bila dominirana.”

Dijeljenje sadržaja