Zapadne istoričare koji pišu o “velikosrpskom hegemonizmu” akademik Čedomir Popov je, u ekspertskom izveštaju za odbranu Slobodana Miloševića, kvalifikovao kao “paranaučni talog” koji, uz pomoć svojih “srpskih lakeja”, treba da “prokrči put novom svetskom poretku i globalizmu u ovom delu Evrope.”

Mit o Velikoj Srbiji se “održava, neguje i širi svetom” kako bi se kamuflirale težnje svetskih sila da pokore Srbiju i potčine je novom svetskom poretku i globalizmu – insistirao je u nastavku svog ekspertskog svedočenja na sudjenju Slobodanu Miloševiću istoričar Čedomir Popov, član SANU.

Potvrdjujući tvrdnju optuženog da u Srbiji nije nikada bilo “ozbiljnih političara i ideologa” koji su se zanosili idejom Velike Srbije, Popov je danas rekao da je u poslednjoj deceniji prošlog veka bilo “verbalnih, retoričkih, propagandnih zalaganja za oslobadjanje i ujedinjenje srpskog naroda.” Kao nosioce tih “zalaganja” Popov je na prvom mestu naveo Srpski pokret obnove (SPO) i njegovog lidera Vuka Draškovića, kao i Šešeljevu Srpsku radikalnu stranku (SRS), dodajući kako su se tadašnje srpske vlasti, na čelu sa Miloševićem, tome “efikasno suprostavljale”.

Odgovarajući na Miloševićevo pitanje o paravojnim formacijama, Popov je, opet na prvom mestu, pomenuo “Srpsku gardu” SPO, odnosno Vuka Draškovića, zatim dobrovoljce “nekog Arkana”, dok je za Šešelja rekao da nije imao svoju paravojsku, već je pripadnike SRS upućivao kao dobrovoljce u JNA. Objasnio je, takodje, kako je u to vreme SPO bio u “žestokoj opoziciji” prema srpskim vlastima i predsedniku Miloševiću, čija je Socijalistička partija Srbije (SPS) “apelovala na smirivanje situacije” nakon “Draškovićevih ispada” i pretnji da će “otseći ruku onima koji podižu zelene zastave.”

Dok je, u glavnom ispitivanju, Milošević uz pomoć svog svedoka pokušao da diskredituje Vuka Draškovića, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je na početku unakrsnog ispitivanja nastojao da diskredituje veštaka odbrane. Najs je citirao deo ekspertskog izveštaja u kojem se srpski akademik obračunava sa pojedinim francuskim, britanskim i američkim istoričarima koji su pisali o velikosrpskom hegemonizmu i naziva ih “pseudonaučnim talogom.” U taj je “talog”, pored ostalih, Popov smestio i nobelovca Elija Vizela/Elie Wiesel i, što je posebno iritiralo Najsa, istoričarku Odri Bading/Audrie Budding, koja je na sudjenju Slobodanu Miloševiću nastupila kao veštak optužbe. Pozvan da obrazloži takvu kvalifikaciju koleginice istoričarke, Popov je odgovorio da je izveštaj koji je Bading podnela tribunalu “konfuzan i paranaučan”, jer se u njemu “mešaju istorijski kriteriji.”

Još nepovoljnije mišljenje nego o zapadnim istoričarima Popov ima o Haškom tribunalu, a izrazio ga je potpisujući deklaraciju kojom se traži odbacivanje optužbi protiv Radovana Karadžića. Najs je pred sudom pročitao delove te deklaracije u kojima se tvrdi da je Tribunal “ilegalan”, da mu je glavni cilj da “demonizuje i osudi Srbe” i da “manipuliše” kako bi “prikrio muslimanske zločine nad Srbima.” U odgovorima na Najsova pitanja Popov je ne samo ostao pri tim stavovima, već je otišao i korak dalje tvrdnjom da se “manipuliše brojem ubijenih u Srebrenici” i da se to čini kako bi se dokazala optužba za genocid protiv Miloševića, Srbija osudila na plaćanje odštete Bosni i Hercegovini i “osudio srpski narod.”

Unakrsno ispitivanje akademika Popova nastaviće se sutra, a nakon njega svedočiće akademik Kosta Mihajlović, jedan od autora poznatog Memoranduma SANU.

Dijeljenje sadržaja