Tužilac Džefri Najs i svedok Miloševićeve odbrane Vukašin Jokanović nisu se složili ni o jednom od pitanja pokrenutih tokom unakrsnog ispitivanja, a ponekad je izgledalo da se svedok ne slaže ni sa sopstvenim izjavama iz 1982. i 1986. godine koje mu je predočio tužilac.


U unakrsnom ispitivanju Vukašina Jokanovića, koji je 1989. bio predsednik Skupštine Kosova, tužilac je tvrdio da je ustavnim promenama izvršenim u martu te godine Srbija postala "ravnopravnija od drugih republika bivše Jugoslavije", pošto je imala 3 glasa u tadašnjem državnom Predsedništvu, dok su ostale republike imale po jedan.

Jokanović je, medjutim, to kategorički negirao, tvrdeći da su predstavnici Kosova i Vojvodine u Predsedništvu savezne države glasali u skladu sa odlukama svojih skupština, a ne po nalozima tadašnjeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića. Po tužiocu, Srbija je postala "još ravnopravnija" nakon iznudjenih promena u Crnoj Gori, kojima joj je osiguran i četvrti glas u državnom Predsedništvu - koliko su zajedno imale sve ostale tadašnje republike, ali je Jokanović i to negirao, tvrdeći da su to bili glasovi Vojvodine, Kosova i Crne Gore, a ne Srbije koja je, kao i ostali, imala jedan glas.

Jokanović je, takodje, pobijao tužiočevu verziju okolnosti pod kojima je Skupština Kosova u martu 1989. dala svoju saglasnost za promenu ustava Srbije, kao što je negirao i tvrdnju da su tim promenama ograničena ovlašćenja izvršnih i zakonodavnih vlasti u dotadašnjoj autonomnoj pokrajini. Dok je, po tužiocu, to zasedanje održano pod nekom vrstom opsade, sa tenkovima ili oklopnim vozilima oko Skupštine i agentima državne bezbednosti u njenim holovima, po Jokanoviću sve se odvijalo u "svečanoj i demokratskoj atmosferi", u kojoj su i oni koji se ne slažu sa ustavnim promenama (a njih je bilo samo 10) imali mogućnost da izraze svoje stavove.

Jokanović tvrdi da ne zna da je validnost tog glasanja osporavana pred Ustavnim sudom Kosova i da postoji nacrt presude, zaveden pod brojem 54/90, kojom se poništava odluka Skupštine Kosova od 23. marta 1989. Presuda, medjutim, nije nikada potpisana pošto su 1990. raspušteni i Skupština i Ustavni sud Kosova

Tužilac i svedok odbrane Slobodana Miloševića nisu se složili ni o ostalim pitanjima koja su pokrenuta u unakrsnom ispitivanju. Ponekad je izgledalo da se Jokanović ne slaže ni sa sopstvenim izjavama iz 1982. i 1986. godine koje mu je - citirajući izveštaje "Njujork tajmsa"/New York Times ili "Vašington posta"/Washington post - predočavao tužilac.

U jednom od tih izveštaja se navodi da su srpski zvaničnici na Kosovu spremni da, istina samo privatno, priznaju da je porast albanskog nacionalizma "rezultat prošlih grešaka: zanemarivanja i diskriminacije." Jokanović, koji je jedini srpski zvaničnik čije se reči navode u tom izveštaju, tvrdi da se ta rečenica odnosi na "greške koje su u prošlosti Albanci činili prema Srbima." U oba citirana izveštaja, Jokanović govori o različitim - ekonomskim, socijalnim i političkim - razlozima za emigraciju Srba sa Kosova, ali ni u jednom ne pominje česta ubistva koja je u jučerašnjem direktnom svedočenju naveo kao glavni razlog zbog kojeg su Srbi napuštali Kosovo.

Mada je od tada prošlo dvadesetak godina, Jokanović tvrdi da je siguran da je američkim novinarima govorio i o ubistvima Srba, ali su oni to propustili da navedu, valjda zbog uredjivačke politike svojih listova.

Dijeljenje sadržaja