U unakrsnom ispitivanju, general Leonid Ivašov nije mogao da prezentira dokaze kojima bi potkrepio svoje kategoričke tvrdnje o zaveri SAD, NATO i OVK protiv Jugoslavije i njenog tadašnjeg predsednika a sada optuženog Slobodana Miloševića, kao ni o pristrasnosti KVM i njenog šefa Vokera, koji su, navodno, blokirali rad ruskih pripadnika posmatračke misije na Kosovu 1998/99. godine


Slobodan Milošević nije ni danas mogao da shvati, ili se pretvarao da ne shvata, zašto se od “tako uvaženog svedoka” kao što je general Leonid Ivašov “traže nekakvi dokazi” kojima će potkrepiti tvrdnju da je već 1997. godine postojao američki plan da se “uništi SR Jugoslavija, diskredituje njeno rukovodstvo i Kosovo odvoji od Srbije.”

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je od generala Ivašova tražio da veću izloži “svoje najbolje dokaze” na osnovu kojih je došao do zaključka o postojanju tog plana. Svedok se, u odgovoru, pozvao na dokument američke vojske FM33/5 – zapravo priručnik o “psihološkom ratu”, za koji se ispostavilo da je iz 1962. godine; zatim na “vojnu doktrinu SAD” iz 1993. kojom je “čitava planeta proglašena za područje američkog vitalnog interesa”; nakon toga je Balkan 1997. proglašen “zonom vitalnog interesa SAD”; da bi se 1998. “ton razgovora promenio” i Jugoslaviji je postavljen ultimatum da prihvati snage NATO na svojoj teritoriji, ili se suoči sa vojnom intervencijom. Medju generalovim “najboljim dokazima” se, takodje, našao i komentar koji je 1999. u nedeljniku Njusvik/Newsweek objavio bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer/Henry Kissinger.

Na dopunsko pitanje tužioca da li su to, zaista, njegovi “najbolji dokazi” za tvrdnju o planovima SAD za “razbijanje Jugoslavije”, prigovorio je Milošević optužujući Najsa da “maltretira svedoka” i da je “to što radi nedopustivo prema bilo kom svedoku.” Sudija Robinson je, medjutim, odbacio prigovor optuženog, ukazujući mu da – bez dokumenata ili drugih potkrepljujućih dokaza – svedočenje generala Ivašova “nema nikakve vrednosti.”

Pošto je u jučerašnjem direktnom ispitivanju Ivašov doveo u pitanje objektivnost izveštaja Kosovske verifikacione misije (KVM) – što su sudije ocenile potencijalno veoma značajnim budući da se na njima zasniva veliki deo slučaja optužbe – Najs je od svedoka tražio da obrazloži zašto te izveštaje smatra netačnim. Ivašov je odgovorio da su u tim izveštajima neke akcije jugoslovenskih snaga bezbednosti kvalifikovane kao nezakonite, “mada pripadnici KVM nisu analizirali jugoslovenske zakone i naredjenja generalštaba i komandi VJ.”

Pošto je od svedoka dobio potvrdu da je vodja ruskog kontigenta u sastavu KVM svakog dana sedeo na sastancima sa Vokerom/Walker i drugima, tužilac je primetio kako bi on svakako primetio i dokumentovao svaku nepristrasnost misije, kako bi o tome podneo izveštaj pretpostavljenim u Moskvi. Pošto je Ivašov odgovorio da je ruski predstavnik u KVM podneo o tome izveštaj načelniku generalštaba i njemu lično, sudija Robinson ga je pitao da li je taj izveštaj poneo sa sobom? Ivašov je odgovorio da nije, pošto nije mislio da će mu trebati. Sudija je, medjutim, bio uporan pa ga je pitao može li sudu nabaviti taj dokument, na šta je Ivašov rekao da ne može... pošto se radilo o “usmenom izveštaju.”

Za razliku od svedoka odbrane, tužilac je pripremio i prezentirao masu dokumenata – deklaracija Kontakt grupe (u čijem je sastavu bila i Rusija) i Ministarstva inostranih poslova Jugoslavije – kojima se, najblaže rečeno, dovode u pitanje tvrdnje generala Ivašova o zaveri SAD, NATO i OVK protiv Jugoslavije i neobjektivnosti KVM.

Na kraju unakrsnog ispitivanja, tužilac je prikazao nekoliko odlomaka iz filma “Pad Miloševića”, u kojem se svedok pojavljuje u pratnji ruskog premijera Černomirdina koji je, zajedno sa finskim premijerom Atisarijem, pregovarao sa Miloševićim o uslovima za prekid vazdušnih udara NATO. Američki diplomata Talbot je u filmu Ivašova opisao kao “generala Njet”, pošto je odbijao sve predloge za rešenje krize. Ivašov je, takodje, general koji je u julu 1999. izveo “desant” na prištinski aerodrom, koji je umalo doveo do sukoba ruskih i NATO snaga.

“Da, ja sam taj general, a izvršavao sam naredjenja predsednika Jelcina i ministra odbrane” – rekao je danas Ivašov.

Sudjenje Slobodanu Miloševiću nastaviće se u utorak 30. novembra svedočenjem bivšeg ruskog premijera Jevgenija Primakova.

Dijeljenje sadržaja