General Leonid Ivašov, prvi potpredsednik ruske Akademije za geopolitička pitanja, svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o zapadnoj zaveri da se “uništi SR Jugoslavija, diskredituje njeno rukovodstvo i Kosovo odvoji od Srbije.” Milošević odbio predloge ruskih generala za “ekstremnije mere” protiv OVK, kao i da rat protiv NATO proširi na teritoriju Makedonije.

Nakon što je juče senator Nikolaj Rižkov u unakrsnom ispitivanju odbranio svoju teoriju o “genetskom neprijateljstvu” zapada prema Rusiji i drugim slavenskim zemljama, penzionisani general Leonid Ivašov je danas objasnio kako se ta “genetika” ispoljila u slučaju SR Jugoslavije, odnosno Srbije.

Bivši načelnik za medjunarodnu vojnu saradnju u ruskom Ministarstvu odbrane je u odgovorima na pitanja optuženog izložio teoriju zavere dostojnu njegove sadašnje funkcije prvog potpredsednika ruske Akademije za geopolitička pitanja. Već 1997. je, tvrdi Ivašov, postojao “koordinirani plan da se uništi SR Jugoslavija, diskredituje njeno rukovodstvo i Kosovo odvoji od Srbije.”

Realizacija tog plana je, prema Ivašovu, počela 1998. godine “specijalnim psihološko-propagandnim ratom” protiv Jugoslavije i njenog rukovodstva. Paralelno s tim, obavljaju se pripreme na aerodromima 10 zemalja-članica NATO, u Makedoniju, Madjarsku i Albaniju se doprema vojna infrastruktura i jača obaveštajna aktivnost. U tom trenutku, medjutim, u NATO još nema konsenzusa za vojnu akciju protiv SRJ. Amerika i Britanija pritiskaju, a ostale zemlje su uzdržane ili pasivne.

Prema teoriji Leonida Ivašova, plan je predvidjao da se rukovodstvu u Beogradu uputi ultimatum da se, pod plaštom mirovnih snaga koje će sprečiti sukobe na Kosovu, na teritoriji SRJ rasporede snage NATO. Ako Milošević to odbije, usledili bi vazdušni udari, a zatim i kopnena intervencija. Tri su, po Ivašovu, razloga zbog kojih je izostala planirana kopnena intervencija: neke zemlje-članice su odbile da za nju daju saglasnost; OVK je pretrpela teške gubitke u sukobima sa srpskim snagama bezbednosti (tako da ne bi bila od velike pomoći snagama NATO), dok je VJ, uprkos vazdušnim udarima, održala svoju borbenu gotovost.

Teorija generala Ivašova se, kako je rekao, zasniva na informacijama iz vojnih, obaveštajnih, diplomatskih i drugih izvora, kojima je u to vreme raspolagao vojni i politički vrh Ruske Federacije. General, medjutim, nije danas ponudio ni jedan dokaz kojim bi potkrepio svoje tvrdnje, a Milošević ne vidi zašto bi bili potrebni bilo kakvi dodatni dokazi kada se radi o “svedoku iz vojnog vrha Rusije, sa mesta gde su se sticale sve informacije.”

Sudije je, posebno, zainteresovala tvrdnja generala Ivašova o neobjektivnosti Kosovske verifikacione misije (KVM) i njenog šefa, Amerikanca Viljema Vokera /William Walker koji je, navodno, ignorisao izveštaje ruskih pripadnika KVM i nije ih uključivao u informacije koje je slao u sedište OEBS/OSCE u Beču. Primećujući da je “objektivnost KVM važan faktor u ovom predmetu, jer se na tim izveštajima zasniva dobar deo tužiočevog slučaja”, sudija Robinson je ukazao da bi Raspravno veće dalo veću težinu svedokovom iskazu ako bi njegove tvrdnje bile dokumentovane pismenim izveštajima ruskih pripadnika KVM koje je Voker navodno blokirao. General Ivašov je, medjutim, rekao da kod sebe nema takvih dokumenata, kao i da su izveštaji ruskih posmatrača podnošeni uglavnom usmeno i telefonom.

Pošto je potvrdio sve glavne teze optuženog o agresiji NATO, terorizmu OVK i humanitarnoj katastrofi kao posledici – a ne uzroku – vazdušnih udara, general Ivašov je dodao da je ruski vojni vrh savetovao Miloševiću da preuzme “ekstremnije mere” u obračunu sa albanskim separatizmom i terorizmom, kao i da mu je u proleće 1999. predlagao da VJ napadne snage NATO i izvan teritorije SRJ, na primer u Makedoniji. Milošević je, sa žaljenjem je konstatovao Ivašov, odbio da preduzme bilo šta što bi moglo da proširi sukob.

Geopolitička teorija zavere generala Ivašova naći će se sutra na ispitu unakrsnog ispitivanja tužioca Najsa/Nice.

Dijeljenje sadržaja