Optuženi nije postavio ni jedno pitanje Šureti Beriša koja je u martu 1999. preživela masakr u kafiću u Suvoj Reci, u kojem su ubijeni njen suprug i četoro dece. Milošević tvrdi da su masakr izvršili "lokalni kriminalci" a ne policija

Šurete Beriša/Shyrete Berisha je 26. marta 1999. ostala bez muža, četvoro dece i više od 40 članova šire porodice, koji su masakrirani u kafiću u trgovinskom centru u kosovskom gradiću Suva Reka. Njeno najmlađe dete imalo je samo 22 meseca, a najstarije 16 godina. Šurete je, takođe, bila u kafiću u koji su policajci i paravojnici tog kobnog dana saterali više od 50 članova porodice Beriša - uglavnom žena i dece - ali je preživela pucnjavu, bombe i vatru. Misleći da je mrtva, policajci su je zajedno sa ostalim žrtvama utovarili u kamion i ona je, mada teško ranjena, uspela da iz njega iskoči i sakrije se.

O svojim stradanjima i tragediji svoje porodice Šurete Beriša je dala pisanu izjavu istražiteljima tribunala, a u Hag je došla da bi je optuženi unakrsno ispitao. Milošević se, međutim, uzdržao od njenog ispitivanja, ali je tražio da se u dokazni materijal unese izjava izvesnog Marjana Krasnićija/Krasniqi, bivšeg saobraćajnog policajca iz Suve Reke, u kojoj se - kako je tvrdio - navodi da su masakr u kafiću izvršili "pripadnici lokalne kriminalne grupe, među kojima je bilo i mentalno poremećenih", a da je motiv bio - novac.

Pošto su je sudije pozvale da odgovori na tu tvrdnju, Šurete Beriša je rekla da su "to bili policajci, a ne neka banda kako tvrdi optuženi." Ponovila je da je tog dana oko 30 uniformisanih policajaca tog dana opkolilo, opljačkalo i zapalilo kuće braće Fatona i Nedžada Beriše, na licu mesta ubilo nekoliko mlađih muškaraca, a ostale članove njihovih porodica sprovelo do kafića u trgovinskom centru, gde je izvršen masakr.

Sudije su predložile Miloševiću da Krasnićija, ako želi, pozove kao svog svedoka, ali se optuženi nije o tome izjasnio. Možda i zbog toga što je tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice, nakon što je pogledao Krasnićijevu izjavu, primetio da ona "uopšte ne ide u korist optuženog, upravo suprotno." Najs je, takođe, dodao da će razmisliti da li će pozvati Krasnićija - kao svedoka optužbe.

Nakon Šurete Beriša, počeo je svedočenje pukovnik Džon Krosland/John Crossland, koji je od 1996. do 1999. bio britanski vojni ataše u Beogradu. U tom svojstvu Krosland je održavao redovne kontakte sa jugoslovenskim vojnim vrhom, a posebno sa tadašnjim načelnikom Generalštaba VJ generalom Perišićem i šefom vojne kontraobaveštajne službe, generalom Dimitrijevićem. Pukovnik Krosland tvrdi da je bilo očigledno da, tokom 1998, generali Perišić i Dimitrijević nisu bili zadovoljni načinom na koji je VJ korišćena na Kosovu, kao i činjenicom da su obojica bili "isključeni" iz operativnog lanca komandovanja koji je od Miloševića i Šainovića išao direktno do generala Pavkovića na Kosovu, koji je – prema svedoku - "rado ispunjavao sve želje" tadašnjeg predsednika SRJ i "bio voljan da izvršava naređenja koja su stizala mimo redovnog lanca komandovanja".

Pošto u naredna dva dana, zbog plenarne sednice sudija, u tribunalu neće biti suđenja, svedočenje pukovnika Kroslanda nastaviće se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja