Tako je, prema svedočenju Knuta Volebeka Slobodan Milošević u martu 1999. "objasnio" tadašnjem predsedavajućem OEBS zašto kosovski Albanci napuštaju svoje domove i odlaze u Makedoniju i Albaniju. U jesen 1993. Milošević je, prema Volebeku, izvršio pritisak na Srbe u Kninu da obustave vojne akcije i prihvate tajne pregovore sa Zagrebom, kako se Hrvatska Vojska ne bi borila na dva fronta već se koncentrisala se na "važniju bitku" - protiv Muslimana u BiH


Pojačano vojno i policijsko prisustvo na Kosovu početkom 1999. je bilo neophodno da bi se zaštitili međunarodni "verifikatori". Kolone kosovskih Albanaca koje su prelazile u Makedoniju i Albaniju išle su na "piknik", sa svom svojom imovinom natovarenom na traktorske prikolice. Dim koji se dizao iz albanskih sela potiče od slame koju pale pripadnici OVK kako bi stvorili utisak o spaljenim kućama.

Tako je Slobodan Milošević početkom marta 1999. pokušao da razuveri Knuta Volebeka/Vollebaek, tadašnjeg norveškog šefa diplomatije i predsedavajućeg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/OSCE), koji je došao u Beograd veoma zabrinut onim što je prethodnih dana video na Kosovu, pri obilasku Kosovske verifikacione misije. Pošto je Volebek, ipak, više verovao svojim očima i izveštajima svojih "verifikatora", nego Miloševićevim rečima, tadašnji predsednik SRJ je norveškom šefu diplomatije zamerio da "previše gleda televiziju"i da je dozvolio da ga "CNN dovede u zabludu". Prema Miloševiću, na Kosovu se tada nije događalo "ništa loše" i nije bilo nikakvog razloga za Volebekovu zabrinutost.

Knut Volebek, aktuelni ambasador Norveške u Sjedinjenim Državama, svedočio je danas u Hagu o susretima koje je sa optuženim Miloševićem imao između januara i marta 1999. - nakon događaja u Račku, a pre povlačenja "verifikatora" i početka vazdušnih udara NATO. U tim susretima Volebek je, kako je svedočio, nastojao da obezbedi Miloševićevu saradnju sa Verifikacionom misijom OEBS, poštovanje sporazuma o povlačenju "prekobrojnih" vojnih i policijskih snaga sa Kosova postignutog u oktobru 1998., kao i pristanak SRJ na međunarodno vojno prisustvo na Kosovu kojim bi se osigurala primena sporazuma o kojem se tada pregovaralo u Rambujeu/Rambouillet i Parizu/Paris. Pošto u tome nije uspeo, Volebek je sredinom marta 1999. doneo odluku o povlačenju Kosovske verifikacione misije. Učinio je to, kako je danas naglasio, da bi izbegao ponavljanje "srebreničke situacije", u kojoj će "međunarodno osoblje skrštenih ruku posmatrati šta se dešava sa civilima." Pošto su nenaoružani "verifikatori" bili nemoćni da bilo šta učine, oni su povučeni, a na scenu je stupio NATO. "Nismo, ipak, stajali skrštenih ruku. Suprotstavili smo se zverstvima" - rekao je danas bivši predsedavajući OEBS.

Volebek se sa Miloševićem prvi put sreo u septembru 1993. u svojstvu zamenika predsedavajućih tadašnje Ženevske konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Norvežani su tada imali ideju da - po uzoru na tajne pregovore Izraelaca i Palestinaca u kojima su posredovali - organizuju slične tajne kontakte vlade Hrvatske i predstavnika tzv. Republike Srpska Krajina. Volebek je od Miloševića tražio da izvrši pritisak na Knin da prihvati takve pregovore, a tadašnji predsednik Srbije je, rekao je svedok, "bio voljan da pomogne." Ne toliko Norveškoj ili međunarodnoj zajednici, koliko Hrvatskoj koja se tada borila na dva fronta: protiv Srba u Krajini i Muslimana u Bosni i Hercegovini. Mada je, kako je zaključio Volebek, "bio impresioniran hrvatskom vojnom snagom" Milošević je ipak smatrao da su dva istovremena fronta "previše" i da Hrvatskoj treba omogućiti da se koncentriše na borbu protiv Muslimana.

Milošević mu je, tvrdi Volebek, rekao kako je "za sve nas važno da se vodi borba protiv Muslimana, jer se ne sme dozvoliti stvaranje muslimanske države u Evropi", te kako će zbog toga on tražiti od Knina da učestvuje u pregovorima u Norveškoj kao i da se za izvesno vreme obustave vojne operacije protiv Hrvatske.

Milošević je svoje obećanje ispunio i predstavnici Knina su se pojavili na pregovorima u Norveškoj, što je kod predstavnika međunarodne zajednice, rekao je Volebek, "učvrstilo utisak o njegovom velikom uticaju."

Takav utisak Volebek je dodatno učvrstio u susretima koje je sa Miloševićem i njegovim saradnicima imao tokom kosovske križe 1998. i prvih meseci 1999. Odgovarajući na pitanja tužioca, Volebek je danas ocenio da je Milošević, po njegovom mišljenju "imao u rukama veliku vlast", da je bio "čovek koji rukovodi i zapoveda", da se "njegovo prisustvo veoma osećalo", da je na sastancima "on bio čovek koji je najviše govorio i donosio zaključke." Opisujući kako su mu srpski predstavnici u Prištini govorili da se "odluke donose u Beogradu", Volebek je dodao kako je njegov utisak bio da se "pri pominjanju Beograda misli, zapravo, na Miloševića."

U unakrsnom ispitivanju, Slobodan Milošević je optužio Volebeka da je, zbog odluke o povlačenju KVM, "lično odgovoran za početak rata na Kosovu." Volebek je to negirao tvrdeći da je rat počeo mnogo pre nego što su "verifikatori" napustili Kosovo. Misija je napustila Kosovo zato što nije bila u stanju da ispuni svoj mandat, a odgovornost za to, po Volebeku, snosi "gospodin Milošević i niko drugi."

Unakrsno ispitivanje Knuta Volebeka se nastavlja danas posle podne.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja