Prema svedočenju bivšeg pripadnika VJ - Bošnjaka iz Crne Gore - takvo je naređenje u martu 1999. izdato vojnicima koji su "čistili" jedno selo albansko selo u području opštine Orahovac

"Čišćenje je, gospodine Miloševiću, kad vojska počne da ubija civile. Vojska kad krene ona ne gleda ima li terorista ili nema, nego sve redom. To ja znam, bio sam tamo. Trebalo je da odete i da vidite."

Tako je zaštićeni svedok K-32, odgovarajući na pitanja optuženog Slobodana Miloševića, definisao "operacije čišćenja" na Kosovu, u kojima je 1998. i 1999. učestvovao kao pripadnik Vojske Jugoslavije (VJ).

K-32 se sudu predstavio kao Bošnjak iz Crne Gore. Vojni rok je počeo da služi u martu 1998. u Prizrenu, kao vozač kamiona. Njegova borbena grupa je raspoređena u selo Damjane, koje je prethodno "očišćeno" od civilnog stanovništva. Milošević je tvrdio da su civili, pošto se selo nalazi u blizini granice sa Albanijom, evakuisani kako im se "ne bi nešto desilo u borbenim dejstvima", ali je K-32 uzvratio da je selo ispražnjeno "radi sigurnosti vojske, a ne civila."

Početkom avgusta K-32 je učestvovao u "operaciji čišćenja" duž puta Đakovica-Klina. Opisao je kako je komandant njegove jedinice, pukovnik Božidar Delić, naredio da se iz tenka ispale dve granate na jednu kuću u selu Mece, iz koje su istrčali žene i deca i pobegli u šumu. A onda je u selo ušla pešadija i otpočela "čišćenje." K-32 tvrdi da je video leševe dva Albanca, sa rupom od metka u potiljku i odsečenim ušima. Nakon toga su prešli u susedno selo Rakovine u kojem su zatekli pripadnike Posebne jedinice policije (PJP) koji su iznosili televizore i druge stvari iz zapaljenih albanskih kuća.

Posle uspešne "operacije čišćenja", K-32 je poslat na "nagradno odsustvo" tokom kojeg je odlučio da se ne vraća u vojsku. Tri meseca kasnije, međutim, vojska je došla po njega: uhapšen je i prebačen u vojni zatvor u Nišu. Posle dvadesetak dana provedenih u zatvoru, tražio je da ga vrate u istu jedinicu na "dosluženje" vojnog roka, tako da se pred kraj 1998. ponovo našao u Prizrenu.

Sredinom marta 1999. njegova borbena grupa bila je uključena u napad na selo Jeskovo, u kojem je učestvovalo oko 1.000 vojnika i 300 policajaca. Selo je prvo granatirano, zatim je na njega otvorena vatra sa svih strana, a onda je izdato naređenje da se uđe u selu. Na ulazu u selo K-32 je, tvrdi, bio u blizini pukovnika Delića kada je izdao naređenje da "ne ostave nikog živog." On sam je, tvrdi, tog dana video leševe najmanje 7 ubijenih civila, a sutradan u kasarni je čuo da je u Jeskovu ubijeno 30 "terorista." Svedok, međutim, tvrdi da nije video "nikog u uniformi."

Sledeća "operacija čišćenja" je, tvrdi K-32, izvedena 24. marta 1999. u selu Truje, gde je tog dana video leševe najmanje 15 žrtava, uglavnom žena, dece i staraca. Tvrdi, takođe, da je većina kuća zapaljeno, te da je i njemu naređeno da zapali jednu kuću i neki autobus, što je i učinio. U području sela Truje ostali su pet dana, a po povratku u Prizren zatekli su kasarnu koja je u međuvremenu razorena u vazdušnim udarima NATO.

Unakrsno ispitivanje svedoka K-32 od strane optuženog Slobodana Miloševića nastaviće se sutra.

Dijeljenje sadržaja