Optuženi će za prezentaciju svojih dokaza imati 150 dana, a svaki radni dan koji Milošević izgubi zbog bilo kojih drugih razloga izuzev bolesti, računaće se kao dan sudjenja, odnosno oduzimaće se od broja preostalih dana


Na kraju trodnevne rasprave Pretresno veće se nije izjasnilo o zahtevu Stivena Keja/Steven Kay i Džilijan Higins/Gillian Higgins da budu razrešeni dužnosti branilaca koji su dodeljeni Slobodanu Miloševiću, ali je utvrdilo striktan vremenski okvir za odvijanje dokaznog postupka odbrane.

Milošević će za prezentaciju svojih dokaza imati na raspolaganju 150 dana, a sudjenje će se nastaviti dosadašnjim tempom od tri radna dana sedmično. Drugi rad – za pripremu svedoka ili dokaznih predmeta – optuženi će morati da obavi u drugo vreme. Svaki radni dan koji Milošević izgubi zbog bilo kojih drugih razloga izuzev bolesti, računaće se kao dan sudjenja, odnosno oduzimaće se od broja preostalih dana koji su odobreni optuženom.

Odgovornost za odvijanje dokaznog postupka odbrane je, tako, stavljena na samog Miloševića. Na njemu je sada da odluči da li će teret priprema svedoka i dokaza ili pisanja podnesaka podeliti sa svojim pravnim savetnicima i/ili dodeljenim braniocima, ili će sve to sam obaviti. U svakom slučaju, za dodatni posao neće dobiti dodatno (sudsko) vreme.

Ocenjujući da su u trodnevnoj raspravi pokrenuta “mnoga značajna i teška pitanja” za čije će im razmatranje biti potrebno nešto vremena, sudije su najavile da će odluka veća o zahtevu engleskih advokata biti saopštena uskoro.

Stiven Kej je i u današnjoj raspravi ostao čvrsto pri zahtevu da se povuče sa dužnosti dodeljenog branioca, ukazujući u jednom trenutku da mu za to i nije neophodna saglasnost Pretresnog veća, na šta su sudije reagovale sa priličnim iznenadjenjem i očitim neslaganjem..

S druge strane, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je u dodatnoj argumentaciji ocenio da je nalog Žalbenog veća o modalitetima po kojima bi trebalo da rade dodeljeni branioci takav da, zapravo, poništava svaku ulogu i svrhu dodeljenih branilaca. Upozoravajući na opasnost da “sudjenje traje nerazumno dugo”, Najs je predložio da se utvrdi precizan vremenski okvir za dokazni postupak odbrane, a da se optuženom ostavi da bira da li će odobreno vreme koristiti za izvodjenje dokaza u sudnici ili za pripreme svedoka u Pritvorskoj jedinici.

Milošević se oštro usprotivio “apsurdnim predlozima” tužilaštva koji, po njemu, pokazuje da “g. Najs ima pretenzije da upravlja odbranom.”

Podsećajući da je još u februaru ove godine dostavio spisak sa imenima 17 “neprijateljskih svedoka” koje bi Pretresno veće trebalo da pozove, Milošević je danas tražio da se pod hitno izdaju obavezujući nalozi za svedočenje bivšeg američkog predsednika Klintona/Clinton i državnog sekretara Olbrajt/Albright, zatim za britanskog premijera Blera/Blair, nemačkog kancelara Šredera/Schroeder i ministra odbrane Šarpinga/Scharping, kao i generala Klarka/Clark bivšeg zapovednika NATO snaga u Evropi. Milošević bi, “ako može”, da ih ispita pre božićne pauze u radu Tribunala.

Ovaj zahtev je sudiji Robinsonu dao priliku za malu lekciju optuženom. Objasnio mu je da se takvi nalozi ne izdaju olako, te da će – ukoliko želi da veće uzme u razmatranje njegov zahtev – morati da postupi na isti način na koji je postupaju i tužilaštvo i odbrane svih drugih optuženih. Da, naime, dostavi pismeni podnesak u kojem će objasniti šta je sve preduzeo da bi ti svedoci došli u Hag i da iznese argumente koji će uveriti veće da je njihovo svedočenje relevantno za slučaj o kojem se sudi. Ako to ne može ili ne želi da napiše sam, mogu mu, ukazao je sudija Robinson, pomoći njegovi pravni savetnici ili gospodin Kej, koji do odluke veća ostaje na dužnosti dodeljenog branioca.

Sudjenje Miloševiću nastaviće se u utorak 16. novembra svedočenjem akademika Mihajla Markovića, bivšeg funkcionera i “ideologa” Socijalističke partije Srbije.

Dijeljenje sadržaja