Drugi dan rasprave o zahtevu engleskih advokata da budu razrešeni dužnosti dodeljenih branilaca. Sudijama je “nezamislivo da se nešto što je pravno moguće ne može ostvariti bez saglasnosti optuženog”


“Da li je uopšte moguće dodeliti branioca tvrdoglavom optuženom?” – glasno se, danas, upitao predsedavajući sudija Patrik/Patrick Robinson.

Odgovori koje je, direktno ili indirektno, dobio od učesnika u raspravi su, najblaže rečeno, podeljeni. Engleski advokat Stiven Kej/Steven Kay smatra da je u slučaju Slobodana Miloševića to praktično nemoguće, budući da optuženi odbija svaku saradnju tako da dodeljeni advokat nema nikakvih instrukcija od svog “klijenta.”

Sam Milošević upozorava da se “neće odreći svog prava” da se sam brani i dodaje da “ne vidi nikakvu funkciju koju bi neki nametnuti advokat morao da ima.” Unapred je upozorio sud da “ne dolazi u obzir” da se, u slučaju njegove bolesti, postupak nastavi u prisustvu dodeljenog branioca, kako je inače naložilo Žalbeno veće. Takvom odlukom se, smatra Milošević, na njega “vrši pritisak da ne sme da bude bolestan.”

Sudije, medjutim, smatraju da je “nezamislivo da se nešto što je pravno moguće ne može ostvariti bez saglasnosti optuženog.” Po njima, pravo Raspravnog veća da Miloševiću dodeli branioca, koje je osnaženo i odlukom Žalbenog veća, “ne može da zavisi od dobre volje optuženog.”

Konačno, po tužiocu Džefriju Najsu/Geoffrey Nice, “tvrdoglavom optuženom” se ne samo može, već i mora dodeliti branilac, kako zbog njega samog tako i radi zaštite autoriteta i dostojanstva sudskog veća. Jer, po tužiocu, “optuženom se ne može dozvoliti da kontroliše tok sudjenja i nije realno da on sam vodi svoju odbranu u ovako obimnom i složenom slučaju.”

Povod za ovu razmenu je zahtev Stivena Keja i njegove pomoćnice Džilijan Higins/Gillian Higgins da budu razrešeni dužnosti dodeljenih branilaca, koju su prihvatili 3. septembra ove godine. Tvrdeći da su u obavljanju uloge koja im je dodeljena stigli do “tačke bez povratka” i “završili u glibu”, engleski advokati kategorički zahtevaju da budu razrešeni te dužnosti.

Glavni argument na koji se Kej pozivao u današnjem nastavku rasprave su advokatski kodeksi Engleske, Holandije i drugih zemalja, koji obavezuju branioce da “deluju u najboljem interesu svog klijenta” i da ne dozvole da njihova “apsolutna nezavisnost bude kompromitovana spoljnim uticajima.” U ovom slučaju, po Keju, “spoljni uticaj” bi bilo insistiranje veća da nastavi u ulozi dodeljenog branioca.

Na takve argumente dodeljenog branioca odgovorio je, prilično oštro, tužilac Najs, kvalifikujući zahtev za povlačenje “neprikladnim i po sadržaju i po vremenu”, budući da je podnet nakon rasprave o žalbi a pre odluke Žalbenog veća. Optuženi, prema interpretaciji tužioca, nije “klijent” dodeljenog advokata, čija je dužnost da ga pred sudom zastupa zadržavajući punu slobodu i nezavisnost. Najbolji interesi svakog optuženog u krivičnom postupku su, po Najsu, “njegovi forenzički interesi, a ne interesi publiciteta i propagande”, kojima je Milošević podredio svoje nastupe u sudnici. Stav tužilaštva je da veće ne treba da dopusti povlačenje dodeljenih branilaca.

Stiven Kej je, za sutra, najavio polučasovnu repliku na argumente tužilaštva. Sutra je, inače, bilo predvidjeno svedočenje prvog svedoka odbrane kojeg će ispitati Milošević, ali je optuženi tražio da se to odgodi za sledeću sedmicu, kako bi sutrašnji dan mogao da posveti pripremi tog svedoka. Milošević je, takodje, tražio i jednonedeljnu pauzu u sudjenju kako bi mogao da pripremi “prvi talas svedoka”, o čemu će se sudije izjasniti sutra.

Dijeljenje sadržaja