Home



KARNAVASOVA ODBRANA NAPADOM




Branilac Vidoja Blagojevića, optuženog za masakr u Srebrenici u leto 1995., traži oslobadjajuću presudu za svog klijenta. Karnavas u zavrsnoj reči uputio oštre optužbe na račun tužilaštva

Michael Karnavas, branilac Vidoja BlagojevićaMichael Karnavas, branilac Vidoja Blagojevića

“Vidoje Blagojević nije bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u Srebrenici 1995. godine niti je učestvovao u bilo kom zločinu za koji ga tereti tužilaštvo”, rekao je u završnoj reči Majkl/Michael Karnavas, branilac bivšeg zapovednika Bratunačke brigade VRS, koji je optužen za saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Srebrenici u leto 1995. godine.

Odbrana za Blagojevića traži oslobadjajuću presudu a Karnavas je prezentaciju završnih argumernata počeo oštrom kritikom tužilaštva, optužujući ga da zaključke o krivici optuženog temelji na “unapred pripremljenoj konstrukciji”, a ne na činjenicama. “Oni su odbacili sve dokaze koji nisu podržavali tu konstrukciju i nekritički prihvatali sve što bi je podržavalo”, rekao je Karnavas.

Predsedavajući sudija Liu Daćun/Daquin je medjutim intervenisao, opominjući američkog advokata da se usmeri na komentarisanje “dokaza iznetih tokom sudjenja a ne metodologije koju je primenilo tužilaštvo”.

Blagojevićev branilac tražio je od Pretresnog veća da odbaci optužbe koje njegovog klijenta terete za saučesnistvo u genocidu. Negiranje odgovornosti optuženog za saučesništvo u genocidu Karnavas zasniva na osporavanju pravnog tumačenja tog krivičnog dela koje je ponudilo tužilaštvo. On naime tvrdi da je za dokazivanje saučesništva dela, kao i za sam zločin genocida, neophodno dokazati “nameru optuženog da delimično ili u celosti uništi jednu etničku ili versku grupu”, dok tužilaštvo smatra da je dovoljno “samo saznanje o genocidnoj nameri” onih koji su planirali i naredili zločin u kojem je optuženi učestvovao.

Na sličan način je američki advokat osporavao i tvrdnje optužbe da je Blagojević bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. “Radi se o doktrini koja se pojavila niodkuda”, rekao je Karnavas objašnjavajući da se zajednički zločinački poduhvat prvi put pominje u predmetu Tadić ali da prema njegovoj oceni “nema uporište u statutu Tribunala”.

Karnavas tvrdi da je optužba svoje dokaze temeljila na iskazima optuženih koji su priznali krivicu za isti zločin i sa tužilaštvom o tome postigli sporazum. Svedočenje Momira Nikolića, koji je u Bratunačkoj brigadi bio zadužen za bezbednost i nakon priznanja krivice je osudjen na 27 godina zatvora, Blagojevićev branilac ocenio je kao “u najmanju ruku nepouzdano”. “Radi se o čoveku koji je ovde priznao da je i tužilaštvo lagao želeći da osigura sporazum sa njima”, naglasio je Karnavas ocenjujući da je Nikolić u svom svedočenju “govorio ono što mu je dalo tužilaštvo, odnosno ono što je njima odgovaralo”.

U jednom od nekoliko prigovora na tvrdnje američkog advokata u završnoj reči, tužilac Piter Mekloski / Peter McCloskey je ocenio da nastup Majkla Karnavasa “nije odbrana klijenta nego napad na tužilaštvo”. Predsedavajući sudija je još jednom apelovao na branioca da “izostavi suvišne komentare - ponekad i sasvim lične – upućene drugoj strani”. Slična situacija se medjutim ponovila još nekoliko puta do kraja rasprave.

Odbrana Dragana Jokića će svoje završne argumente prezentirati sutra.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 206

SREBRENICA 1995: Ko je slijedio naređenja patološkog ubice
SREBRENICA 1992-1993: Počinje suđenje Naseru Oriću
PARTNERSTVO ZA MIR: Tragedija bosanskih Srba - po Stjepanu Kljuiću
PRAVA OPTUŽENOG: Miloševićev branilac se žali na sopstveno imenovanje