Da li će pri odmeravanju kazne koja će sutra biti izrečena bivšem lideru Srba u Hrvatskoj, sudije uvažiti brojne specifičnosti po kojima je slučaj Milana Babića jedinstven u dosadašnjoj istoriji Tribunala?


Slučaj Milana Babića, kome će sutra biti izrečena kazna za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorije Hrvatske, po mnogo čemu je jedinstven u desetogodišnjoj istoriji Haškog tribunala.

U septembru 2001., kada je iz medija saznao da je i njegovo ime na listi 15 učesnika udruženog zločinačkog poduhvata navedenih u “Hrvatskoj optužnici” protiv Slobodana Miloševića, Babić se sam javio tužilaštvu Haškog tribunala i pristao da bude intervjuisan kao osumnjičeni, iako je znao da se sve što kaže može koristiti protiv njega. Na tajnoj lokaciji u Srbiji, u prisustvu advokata koje mu je odredio sekretarijat Tribunala, Babić je dao seriju višednevnih intervjua haškim istražiteljima.

Na početku razgovora sa istražiteljima, Babić je tvrdio da je šokiran optužbama ali je postepeno sve otvorenije govorio o dogadjajima u Hrvatskoj i svojoj ulozi u njima, da bi pred kraj treće serije intervjua, krajem februara 2002., počeo da prihvata odgovornost za ono što se dogodilo od 1991. do 1995., dok je bio visoki funkcioner tadašnje RSK.

Tokom intervjua, kako je na raspravi o odmeravanju kazne istaklo tužilaštvo, Babić je istražiteljima dao mnoge dragocene informacije i dokumente. Potvrdio je, takodje, i autentičnost mase dokumenata koji su već bili u posedu tužilaštva. Time je Babić, kako je rečeno, “uštedeo ogromna sredstva i trud” koje bi tužilaštvo moralo da uloži da bi došlo do tih dokumenata ili potvrdilo njihovu autentičnost.

Jedinstveno je, takodje, i Babićevo 12-dnevno svedočenje na sudjenju Slobodanu Miloševiću, tokom kojeg je, po oceni tužilaštva, izneta “neprevazidjena” količina direktnih dokaza o ulozi bivšeg predsednika Srbije u ratu u Hrvatskoj.

Milan Babić je, dalje, prvi optuženi u istoriji Haškog tribunala za kojim nije bilo potrebno izdavati nalog za hapšenje: sam se “izručio” Tribunalu čim mu je javljeno da je protiv njega podignuta optužnica.

Jedinstvenost Babićevog slučaja ogleda se i u njegovom priznanju krivice koje se značajno razlikuje od priznanja drugih optuženih. Sa izuzetkom Dražena Erdemovića, svi ostali su krivicu priznali nakon dužeg boravka u pritvoru, kada im je postalo jasno da tužilaštvo raspolaže neoborivim dokazima o njihovoj krivici. Babić je priznao krivicu ubrzo nakon što je optužnica objavljena, a odlaganje izjašnjavanja za 30 dana je tražio samo da bi se stranama dalo vremena da zaključe sporazum o priznanju krivice.

Na raspravi o odmeravanju kazne početkom aprila ove godine, branioci su pozvali veće da njegov slučaj uporede sa slučajem Biljane Plavšić, koja je osudjena na 11 godina zatvora mada se njeno priznanje, pokajanje i saradnja ne mogu meriti sa Babićevim. Istu kaznu optužba i odbrana su predložili i za Babića.

Dijeljenje sadržaja