Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo prvostepenu presudu iz avgusta 2001. kojom se zločini počinjeni u Srebrenici kvalifikuju kao genocid. Odgovornost generala Krstića je - od "direktnog izvršioca" - umanjena na "pomagača i podržavaoca genocida", pa mu je u skladu s tim kazna smanjena sa 46 na 35 godina zatvora.

Ukazujući da se "pravo ne sme stideti da zločine nazove pravim imenom", Žalbeno veće Haškog tribunala je danas jednoglasno zaključilo da za masakr koji je jula 1995. izvršen u Srebrenici postoji samo jedno pravo ime: genocid.

Presudjujući, većinom glasova (4:1), da je u srebreničkom genocidu general Radislav Krstić učestvovao kao "pomagač i podržavalac, a ne kao glavni izvršilac", Žalbeno veće mu je preinačilo prethodno izrečenu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

To je prva presuda u desetogodišnjoj istoriji Haškog tribunala kojom se pravosnažno utvrdjuje da je tokom rata u Bosni i Hercegovini počinjen najteži zločin - genocid.

"U svom stremljenju da eliminišu jedan deo bosanskih Muslimana" – navodi se u obrazloženju koje je pred sudom pročitao predsedavajući sudija Žalbenog veća Teodor/Theodor Meron - "snage bosanskih Srba izvršile su genocid. One su imale za cilj istrebljenje četrdeset hiljada bosanskih Muslimana koji su živeli u Srebrenici, grupu koja je simbolično predstavljala bosanske Muslimane uopšte... Kada su se prihvatile ovog genocidnog poduhvata, snage bosanskih Srba bile su svesne da će šteta koju nanose bosanskim Muslimanima biti trajna. Žalbeno veće nedvosmisleno izjavljuje da pravo osudjuje, odgovarajućim izrazima, ovu duboku i trajnu ozledu koja je nanesena i naziva masakr u Srebrenici njegovim pravim imenom: genocid. Oni koji su za njega odgovorni nosiće ovaj žig i on će služiti kao upozorenje onima koji pomisle da izvrše jedan tako jeziv čin u budućnosti."

Potvrdjujući zaključak prvostepene presude iz avgusta 2001. da je u Srebrenici izvršen genocid, Žalbeno veće je, medjutim, zaključilo da general Radislav Krstić nije bio njegov "glavni izvršilac" i nije posedovao izričitu "genocidnu nameru." Glavni izvršioci su, zaključilo je Žalbeno veće, bili general Ratko Mladić i neki članovi Glavnog štaba VRS, a general Krstić je "pomagao i podržavao planiranje, pripremu i izvršenje genocida." Zbog toga je ukinuta prvostepena presuda kojom je general Krstić proglašen krivim kao izvršilac genocida. Umesto toga Žalbeno veće ga je danas proglasilo krivim za "pomaganje i podržavanje genocida." Na isti način, kao "pomaganje i podržavanje", kvalifikovana je i njegova odgovornost za ubistva, istrebljenje i progone.

U skladu sa tako umanjenom odgovornošću, kazna generalu Krstiću je sa 46 smanjena na 35 godina zatvora.

Sudija Mohamed Šahabudin/Shahabuddeen se, u svom delimično suprotnom mišljenju koje je priloženo presudi, ne slaže sa zaključkom većine da je u srebreničkom genocidu general Krstić bio samo "pomagač i podržavalac." Po njemu, nema razloga da se menja nalaz iz prvostepene presude, prema kojoj je on bio jedan od "izvršilaca", koji je delio "genocidnu nameru" Mladića i ostalih učesnika udruženog zločinačkog poduhvata.

Uprkos neslaganju u pogledu kvalifikacije Krstićeve odgovornosti, sudija Šahabudin je - zbog niza olakšavajućih okolnosti - saglasan sa ostalim članovima Žalbenog veća u pogledu visine kazne koja mu je danas odmerena.

General Radislav Krstić je u tribunalovoj Pritvorskoj jedinici od decembra 1998. i ostaće u njoj dok se ne obave formalnost za transfer u zatvor neke od zemalja-članica UN koje su sa Tribunalom potpisale sporazum o izdržavanju kazne.

Dijeljenje sadržaja