Pored ocene da Milošević "nije delovao sa genocidnom namerom", podnesak prijatelja suda suočava Raspravno veće sa nekim važnim pravnim pitanjima o kojima se Tribunal nije do sada izjašnjavao


Na kraju dokaznog postupka optužbe na svakom sudjenju pred Haškim tribunalom, odbrana "rutinski" ulaže podnesak u kojem, po pravilu, tvrdi da tužilac nije izvan razumne sumnje dokazao odgovornost optuženog i traži od Raspravnog veća da donese oslobadjajuću presudu po svim ili po pojedinim tačkama optužnice. Nije se još dogodilo da veće u celosti prihvati takav zahtev odbrane. U najboljem slučaju po odbranu, odbacivane su neke od tačaka optužnice za koje je veće smatralo da nisu dovoljno dokazane, i sudjenje je nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.

U slučaju Slobodana Miloševića, ulogu branioca su - na zahtev Raspravnog veća - preuzeli "prijatelji suda." Oni su, krajem prošle sedmice, uložili podnesak u kojem analiziraju dokaze optužbe i predlažu da se odbace neke od tačaka za koje smatraju da nisu u dovoljnoj meri dokazane.

Najviše pažnje u javnosti pobudila je ocena "prijatelja suda" da tužilaštvo nije prezentiralo dokaze o specifičnoj "genocidnoj nameri" optuženog, iz čega proizlazi zahtev da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke 1 i 2, kojima se Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu. Ne ulazeći u to da li je, ili nije, u Bosni bilo genocida, "prijatelji suda" se ograničavaju na tvrdnju da u ovoj fazi sudjenja nije dokazano da je Milošević delovao sa namerom da neku etničku ili versku grupu "uništi kao takvu, u celosti ili delom", što je preduslov da se neko proglasi krivim za taj zločin.

Pored dovodjenja u pitanje optužbi za genocid ili saučesništvo u njemu, podnesak "prijatelja suda" otvara još dva zanimljiva pravna pitanja o kojima se Haški tribunal nije do sada izjašnjavao.

Prvo se tiče datuma kada je sukob u Hrvatskoj postao "medjunarodni oružani konflikt." Datum je relevantan, jer od njega zavisi da li se neki od zločina navedenih u optužnici mogu kvalifikovati kao teške povrede Ženevskih konvencija, koje se primenjuju samo u medjunarodnim sukobima.

Po tužilaštvu, Hrvatska je stekla državnost i sukob je postao medjunarodni 8. oktobra 1991., kada je istekla tromesečna suspenzija stupanja na snagu deklaracije o nezavisnosti, koju su na inicijativu Evropske zajednice Slovenija i Hrvatska prihvatile 8. jula 1991.

Stav "prijatelja suda" je, medjutim, da je sukob postao medjunarodni "negde izmedju 15. januara (kada je EZ priznala Hrvatsku) i 22. maja. 1992. (kada je Hrvatska primljena u UN)."

U slučaju da sudije prihvate argumente "prijatelja suda", iz optužnice bi se brisalo desetak tačaka kojima su hotimična lišavanja života, protivpravna zatočenja, mučenja, nanošenja velikih patnji, deportacije i bezobzirno uništavanje imovine kvalifikovani kao teške povrede Ženevskih konvencija. To, medjutim, ne bi bitno umanjilo Miloševićevu odgovornost, budući da su - u skladu sa praksom tužilaštva - sva ta dela kvalifikovana i kao zločini protiv čovečnosti ili kršenja zakona i običaja ratovanja.

Drugo važno pravno pitanje tiče se Kosova i odnosi se takodje na datum: od kada je, naime, na Kosovu postojalo stanje "oružanog sukoba", što je bitan uslov za nadležnost Tribunala?

Kosovska optužnica pokriva period od 1. januara do 20. juna 1999. "Prijatelji suda", medjutim, smatraju da oružani sukob - i to medjunarodnog karaktera - postoji tek od 24. marta 1999. kada su započeli vazdušni udari NATO. Ono što se pre toga dogadjalo na Kosovu, navodi se u podnesku, ne može se opisati kao "produženi oružani sukob" već pre kao "banditizam, neorganizovana i kratkotrajna pobuda ili terorizam."

Ukoliko sudije prihvate ovaj argument "prijatelja suda", iz optužnice bi se brisali masovno ubistvo u Račku (15. januar) i napad i spaljivanje sela Kotlina (8. mart 1999).

Tužilaštvo ima rok od dve nedelje da odgovori na pravna i činjenična pitanja koja su otvorena podneskom "prijatelja suda."

Dijeljenje sadržaja