Ako je Milošević, kao što tvrdi, u Bosni i Hercegovini "branio živote i imovinu ugroženih bosanskih Srba", nesrazmerna sila koja je tom prilikom upotrebljena i priroda počinjenih zločina isključuju mogućnost "odbrane samoodbranom" - zaključuje se u najnovijem podnesku australijskog "prijatelja suda"


Kada se o eventualnoj "odbrani samoodbranom" radi, slučaj Bosne i Hercegovine se donekle razlikuje od kosovskog i hrvatskog, ali je zaključak isti: malo je ili nimalo osnova da se Slobodan Milošević u odbrani od optužbi za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini, poziva na "legitimnu samoodbranu", koja bi ga oslobodila svake odgovornosti.

Tako, u najkraćem, glasi zaključak australijskog "prijatelja suda", profesora Timoti Mek Kormaka/Timothy McCormack, koji je na traženje sudija pripremio podnesak o tome da li se Milošević, u odgovoru na optužbe kojima se tereti, može pozivati na samoodbranu. Nakon podnesaka u kojima se razmatraju mogućnosti "odbrane samoodbranom" na Kosovu i u Hrvatskoj, u Tribunalu je juče objavljen i podnesak koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu.

Dok se u slučajevima Kosova i Hrvatske, što je često i činio, Milošević može pozivati na vojno suprostavljanje "ilegalnim vojnim snagama" koje su ugrožavale teritorijalni integritet Srbije i suverenitet bivše SFRJ, u slučaju Bosne i Hercegovine optuženi se, u dosadašnjem toku sudjenja, pozivao pre svega na odbranu života i imovine bosanskih Srba od napada i progona od strane muslimanskih snaga.

Analizirajući Miloševićevu uvodnu reč na početku sudjenja i tvrdnje koje je izneo tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe, Mek Kormak navodi da je optuženi "dosledno iznosio optužbe o progonu bosanskih Srba, ilegalnom naoružavanju Muslimana i stvaranju njihovih paravojnih formacija, te o zločinima koji su nad Srbima počinjeni još pre izbijanja rata u aprilu 1992. Milošević je dalje, navodi Mek Kormak, tvrdio da je JNA bila legalna vojna snaga u BiH i da je intervenisala samo da bi razdvojila sukobljene strane i zaštitila civile svih etničkih grupa. Optuženi je, takodje, tvrdio da su neki od zločina navedenih u optužnici "izmišljeni da bi se demonizirali Srbi", a da su neke počinili sami Muslimani i "pripisali ih Srbima." Ako je, eventualno, prihvatio da su i Srbi mogli da izvrše neki zločin... pripisivao ga je lokalnim počiniocima ili paravojnim snagama nad kojima Beograd nije imao nikakvu vlast, te ne može da bude odgovoran ni za njihova dela.

Optužnica, medjutim, ne tereti Miloševića za zločine koje su snage pod njegovom komandom mogle da počine u odbrani života i imovine bosanskih Srba. Umesto toga, navodi Mek Kormak, "optužnica se isključivo fokusira na prirodu i razmeru upotrebljenih vojnih snaga i identitet žrtava srpskih vojnih operacija" i tereti Miloševića za "organizovanu i planiranu kampanju čišćenja nesrpskog stanovništva sa teritorija Bosne i Hercegovine pod kontrolom bosanskih Srba." Većina konkretnih tačaka optužnice se, navodi "prijatelj suda", svodi na preuzimanje kontrole nad gradovima od strane srpskih vojnih i paravojnih snaga, nakon čega slede raznovrsne akcije nasilnog i trajnog "čišćenja" nesrpskog stanovništva: ubistvima, prisilnom deportacijom, progonima, diskriminacijom, razaranjem domova, oduzimanjem imovine i sličnim delima.

Priroda tih dela, zaključuje Mek Kormak, je već na prvi pogled nespojiva sa argumentima samoodbrane: da je, naime, korišćenje takve nesrazmerne vojne sile predstavljalo "neophodni minimum" da bi se zaštitili životi ugroženih bosanskih Srba.

Kao i u slučaju Kosova i Hrvatske, i u slučaju Bosne i Hercegovine od kritičnog značaja su - po Mek Kormaku - znanje optuženog i "pitanje proporcionalnosti."Ako je optuženi znao za nesrazmernu upotrebu sile ali je odlučio da ne deluje u okviru svojih ovlašćenja da bi to sprečio, Milošević se ne može pozivati na "odbranu samoodbranom" jer je, kako zaključuje Mek Kormak, priroda počinjenih zločina takva da daleko prevazilaze silu koja bi bila neophodna za odbranu života i svojine bosanskih Srba, koje optuženi tvrdi da je branio.

Dijeljenje sadržaja