Na zahtev Raspravnog veća, australijski "prijatelj suda", profesor Mek Kormak, razmatrao moguće situacije u kojima bi Slobodan Milošević mogao da se poziva da su zločini za koje se tereti... počinjeni u samoodbrani


Da li Slobodan Milošević, u odgovoru na 66 tačaka optužnica za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, može da se poziva na samoodbranu?

To pitanje su sudije postavile "prijateljima suda" a odgovorio je, u njihovo ime, australijski profesor Timoti Mek Kormak/Timothy McCormack. Do sada su u Tribunalu objavljena dva njegova podneska - svaki na više od 30 stranica - posvećena eventualnoj Miloševićevoj odbrani - samoodbranom u Hrvatskoj i na Kosovu. Podnesak o samoodbrani u Bosni i Hercegovini se očekuje uskoro.

Profesor Mek Kormak polazi od dve moguće situacije u kojima bi pitanje samoodbrane moglo da bude relevantno u slučaju Milošević. Prva bi bila njegovo moguće ukazivanje da su pojedini srpski vojnici, paravojnici i policajci, ili njihove jedinice, delujući u legitimnoj samoodbrani počinili dela za koja se on tereti. U tom bi slučaju njihova akcija morala da ispunjava kriterije običajnog medjunarodnog prava, navedene u Statutu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda. A to znači da su reagovali protiv "neposredne i nezakonite" sile, na način koji je "srazmeran stepenu opasnosti" i da su delovali "razumno" kako bi se odbranili. U slučaju da su zadovoljeni svi ti kriteriji, smatra australijski "prijatelj suda", Milošević ne bi bio odgovoran za dela svojih potčinjenih koji su delovali u legitimnoj samoodbrani. U proceni da li su kriteriji ispunjeni "ključno je pitanje proporcionalnosti", kaže Mek Kormak i zaključuje:

"Upotreba preterane i nesrazmerne vojne sile navodno u cilju samoodbrane nameće ozbiljna pitanja o stvarnim motivima takvog nasilnog odgovora."

Milošević bi, nastavlja Mek Kormak, mogao da tvrdi da je vojno intervenisao kako bi odbranio zemlju od nelegalnih vojnih snaga, na Kosovu i u Hrvatskoj. Srbija je, navodi "prijatelj suda", imala pravo da upotrebi vojnu silu kako bi se suprotstavila oružanoj pobuni na Kosovu i tako odbranila svoj teritorijalni integritet. Dalje, dok je SFRJ još postojala kao medjunarodno-pravni subjekt, JNA je imala pravo da vojnom silom brani suverenitet i teritorijalni integritet zemlje koji su - kako je Milošević uporno ponavljao tokom dokaznog postupka optužbe - bili ugroženi jednostranom i neustavnom secesijom Hrvatske. Podjednako uporno, podseća Mek Kormak, optuženi je tvrdio da je nakon raspada Jugoslavije Srbija imala pravo da upotrebi silu da bi branila ugroženu srpsku zajednicu u Hrvatskoj.

U oba slučaja od ključnog značaja je, opet, "pitanje proporcionalnosti". Pravo da se koristi sila za odbranu državnog suvereniteta i integriteta, podvlači Mek Kormak, "ne opravdava kršenja medjunarodnog humanitarnog prava i povrede medjunarodno priznatih ljudskih prava."

Tokom dokaznog postupka optužbe, a posebno u njegovoj kosovskoj fazi, u unakrsnom ispitivanju pojedinih zapadnih generala poput Klausa Naumana/Naumann, Mišela Mezoneva/Michel Maisonneuve i drugih, Milošević je pokazao da ima prilično teškoća u shvatanju "principa proporcionalnosti" na koji su mu uporno ukazivali svedoci. Delovao je kao da mu taj princip, jednostavno, "ne ulazi u glavu."

U podnesku "prijatelja suda" o samoodbrani se, konačno, navodi da u optužnici kojom se Milošević tereti za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj "nema ničeg što dovodi u pitanje pravo JNA da se vojno angažuje protiv hrvatskih oružanih snaga pre nego što je Hrvatska stekla nezavisnost." Ukazujući da se Milošević u 32 odvojene tačke optužnice tereti za zločine počinjene direktnim napadima na civile, Mek Kormak zaključuje:

"Teško je zamisliti kako bi bilo koji namerni napad na civile i civilne objekte mogao da bude preduzet u ime legitimne samoodbrane teritorijalnog integriteta i nacionalne bezbednosti bilo koje države."

Dijeljenje sadržaja