Tužilaštvo je danas obavestilo Raspravno veće, da je - u cilju izbegavanja daljih nepotrebnih odlaganja sudjenja - okončalo svoj dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića. Umesto iskaza preostalih svedoka, tužilaštvo traži da se u dokaze uvedu dodatni pisani i video dokumenti, uključujući i jedan "iskreni i spontani" televizijski intervju optuženog Miloševića iz decembra 2000.


Uvereno da je već prezentiralo dovoljno dokaza o odgovornosti Slobodana Miloševića, tužilaštvo Haškog tribunala je danas saopštilo da je okončalo svoj slučaj protiv bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Tužilaštvo odustaje od pozivanja pet svedoka koje je trebalo da sasluša u dva preostala dana dokaznog postupka i, istovremeno, traži da se u dokazni materijal prihvate neki dokumenti, za koje po njegovom mišljenju nisu potrebni svedoci koji bi ih formalno uveli u sudske spise.

Medju dokumentima čije se uvodenje u dokazni materijal traži je i intervju koji je Slobodan Milošević 12. decembra 2000. dao Televiziji Palma, a u kojem po oceni tužilaštva optuženi "iskreno i spontano" komentariše brojna pitanja o kojima se raspravlja pred sudom. Kao što su, recimo, okolnosti odbijanja Vens-Ovenovog (Vance-Owen) mirovnog plana; zatim njegov odnos sa Republikom Srpskom i Republikom Srpska Krajina, kao i obim materijalne pomoći tadašnje Jugoslavije ratnim naporima bosanskih i hrvatskih Srba. Kao ilustraciju Miloševićeve "iskrenosti", tužilaštvo navodi da je optuženi, u tom intervjuu, objasnio da je njegova "blokada" Republike Srpske predstavljala samo "lukav politički manevar da bi se ublažile sankcije protiv SRJ."

Tužilaštvo, dalje, traži da se u dokazni materijal uvede i naredjenje od 15. aprila 1999. - jedini dokument Zajedničke komande iz vremena kosovske krize i intervencije NATO koji je tužilaštvo dobilo od vlasti Srbije i Crne Gore. Taj dokument, navodi tužilaštvo, "snažno potkrepljuje" svedočenja Aleksandra Vasiljevića, Zorana Lilića i još nekih svedoka. Kao posebno značajno, tužilaštvo ističe da iz tog dokumenta direktno proizlazi autoritet Zajedničke komande - na čijem je čelu tada stajao Milošević - ne samo nad jedinicama JNA, nego i nad snagama MUP i naoružanim ne-albanskim civilima na Kosovu 1999.

Na listi dokumenata čije uvodjenje u dokazni materijal traži tužilaštvo su i televizijska serija "Smrt Jugoslavije", kao i njen naknadno snimljen nastavak "Pad Miloševića." Zajedno sa video-kasetama, tužilaštvo nudi i kompletne transkripte intervjua sa nekim od glavnih aktera dogadjaja kojima je posvećena ta televizijska serija, kao što su Borisav Jović, Momir Bulatović, Vojislav Šešelj, Radovan Karadžić, Momčilo Perišić, Milo Djukanović i drugi.

Konačno, tužilaštvo traži da se u dokaze uvede još nekoliko zapisnika sa zatvorenih sednica Skupštine bosanskih Srba 1991. i 1992. godine, koje je u avgustu prošle godine dobilo od vlasti u Beogradu, ali ih je negde "zaturilo" pa je propustilo priliku da ih uvede ranije, "u paketu" sa drugim takvim zapisnicima.

Objašnjavajući razloge koji su tim optužbe naveli na ovaj potez, predstavnica za štampu tužilaštva Florans Artman/Florence Hartmann je pomenula "specifičnu situaciju" u kojoj se postupak našao kako zbog ostavke predsedavajućeg sudije Ričarda Meja/Richard May, tako i usled "ponovljenih produženih bolovanja optuženog." U takvoj situaciji, naglasila je Artman, tužilaštvo ne želi da se činjenica da su mu preostala još dva dana dokaznog postupka "koristi za odlaganje slučaja" Milošević.

Zamoljen da komentariše najnoviju izjavu mandatara za premijera Srbije, Vojislava Koštunice, prema kojoj saradnja sa Tribunalom neće biti medju "prioritetima" njegove vlade, predstavnik za štampu Džim Lendejl/Jim Landale je rekao da u Tribunalu takvu izjavu smatraju "vrlo jadnom i za žaljenje". Ukazujući da su u Hagu "primili k znanju" vrlo jasne odgovore Evropske unije i Sjedinjenih država na tu izjavu budućeg premijera Srbije, Lendejl je zaključio da su "obaveze saradnje savršeno jasne po medjunarodnom pravu", te da se od Srbije, kao i od svih drugih, "očekuje da saradjuje."

Dijeljenje sadržaja