Veštak za naoružanje i vojnu opremu Mile Poparić nastavio da brani Ratka Mladića tvrdnjama da je Armija BiH a ne vojska bosanskih Srba odgovorna za snajperske napade na sarajevske civile, a tužiteljica na početku unakrsnog ispitivanja sugerisala da je do takvih zaključaka došao na osnovu pogrešne metodologije

U poslednjem delu glavnog ispitivanja na suđenju Ratku Mladiću, vojni veštak odbrane Mile Poparić negirao je odgovornost vojske bosanskih Srba za još nekoliko snajperskih incidenata navedenih u delu optužnice koja se bavi terorom nad građanima Sarajeva. Sugerisao je da rezultati istraga nekoliko incidenata u kojima su ranjeni sarajevski civili nisu u skladu sa onim što se zaista dogodilo.

Jedan od najtežih snajperskih napada navedenih u optužnici dogodio se 18. novembra 1994. godine kada je na Dženanu Sokolović i njenog sedmogodišnjeg sina Nermina otvorena vatra dok su išli ulicom Zmaja od Bosne. Metak je prošao ženi kroz stomak i potom pogodio dečaka u glavu. Dženana Sokolović je teško ranjena, a Nermin je na putu do bolnice podlegao povredama. Mile Poparić ukazuje na jednu nelogičnost – tvrdi da se u policijskom izveštaju i iskazu Dženane Sokolović navodi da je ulazna rana na desnoj, a izlazna na levoj strani stomaka, dok u medicinskoj dokumentaciji stoji obrnuto. On veruje lekarima i sugeriše da je u tom slučaju metak došao sa područja pod kontrolom Armije BiH.

Poparić je, dalje, zaključio da metak koji je 23. novembra 1994. godine pogodio tramvaj, takođe u ulici Zmaja od Bosne, i dve putnice ranio u rame, nije mogao doći sa teritorije pod kontrolom bosanskih Srba. Isto tako, po njegovim proračunima, 14-godišnji Tarik Žunić mogao je 6. marta 1995. godine u ulici Sedrenik biti ranjen u šaku sa položaja Mladićeve vojske samo u slučaju da je ruku držao ispruženu i skroz odvojenu od tela. U svakoj drugoj pozi mogao ga je, tvrdi veštak, pogoditi samo snajperista Armije BiH. Žunić je u iskazu pred Tribunalom i izjavi haškim istražiteljima tvrdio da je u trenutku ranjavanja rukom držao ranac na desnom ramenu.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužiteljica je ukazala na više Poparićevih metodoloških pogrešaka pri izradi ekspertskih izveštaja. Sugerisala je da se nije pridržavao svih dokaza koji su mu bili dostupni, da nije koristio GPS koordinate koje je imao i da je, pri utvrđivanju položaja zaraćenih strana, koristio mapu iz 1995. i te zaključke primenio na incidente od prethodnih godina.

Tako je, smatra optužba, došao do pogrešnih rezultata, recimo u slučaju ranjavanja Ramize Kundo 2. novembra 1993. godine u ulici Briješko brdo gde je za celih 130 metara omašio mesto na kojem je žrtva pogođena. Tužiteljica Edžerton/Edgerton sugeriše da je mesto nesreće namerno pomerio sa ciljem da ostavi mogućnost odgovornosti Armije BiH za napad. Svedok, međutim, iako priznaje grešku, smatra da je svejedno gde se na potezu od 130 metara dogodio incident, jer je žrtva navodno bila vidljiva sa položaja obe vojske u celom tom pojasu.

Unakrsno ispitivanje Mileta Poparića nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja