Kako se bankarski činovnik iz Valjeva u leto 1995. godine našao na drugoj strani Drine - među specijalcima Republike Srpske angažovanim u srebreničkoj operaciji VRS? Odbrana Ratka Mladića dokazuje da je policija Republike Srbije pružala podršku kolegama iz Republike Srpske u pripremi za osvajanje enklave pod nominalnom zaštitom UN

Ljubodrag Gajić, bankarski službenik iz Valjeva, državljanin Republike Srbije i rezervista Vojske SR Jugoslavije, se u julu 1995. godine mimo svoje volje našao u Srebrenici kao pripadnik specijalnih policijskih snaga Republike Srpske. Tako je svedok odbrane Ratka Mladića potvrdio tezu tužilaštva o "tesnoj saradnji" policija Srbije i Republike Srpske na ostvarivanju "zajedničkog cilja". Koliko prošle sedmice, tu tezu je zastupao tužilac u unakrsnom ispitivanju Dragana Kijca, bivšeg šefa tajne policije RS.

Gajić je na početku današnjeg iskaza opisao kako su u noći između 20. i 21 juna 1995. na vrata njegovog stana u Valjevu zakucali srpski policajci koji su ga priveli u valjevsku policijsku stanicu na "informativni razgovor", a odatle - sa ostalim privedenima - autobusima prebacili preko Drine i u Zvorniku predali policiji druge države, Republike Srpske.

U policijskoj stanici u Zvorniku se privedenima obratio "specijalac" Dušan Jević, zvani Staljin, koji ih je "nazvao dezerterima" i izabrao među njima ljude za specijalnu policijsku formaciju. Staljinovi izabranici su iz Zvornika upućeni u Centar za obuku na Jahorini, kraj Sarajeva, gde su podvrgnuti intenzivnoj taktičkoj i borbenoj obuci. Gajić je u više navrata protestovao da je nezakonito mobilisan - zapravo kidnapovan - kao državljanin Republike Srbije, ali mu to nije pomoglo. Nazivali su ga dezerterom, budući da je rođen u Zavidovićima, u Bosni i Hercegovini.

Na dan ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu, 11. jula 1995. godine, Gajić je sa još 150 do 200 pitomaca Jahorinskog centra prebačen u Istočnu Bosnu, u prva borbena dejstva, kako im je rečeno.

Pripadnici Specijalne policije predvođeni zapovednicima Goranom Markovićem, Manetom Đurićem i Duškom Jevićem su se 12. jula 95. ujutro našli kod takozvanog Žutog mosta u Potočarima. Snage Holandskog bataljona u sastavu Unprofora koje su obezbeđivale granicu zaštićene zone nisu pružale nikakav otpor ni nakon što je Gajićeva jedinica zauzela njihovo posmatračko mesto. Na pitanje sudija da li su pripadnici Holandskog bataljona nakon toga mogli slobodno da se kreću Gajić je odgovorio da se radilo o specifičnoj situaciji jer "oni nisu bili ni zarobljeni ali ni slobodni".

U Potočarima, Gajić je video Mladićevo obraćanje okupljenim izbeglicama, kada im je rekao da će svi koji žele biti prebačeni na teritoriju pod kontrolom Armije BiH i obećao da se nikome ništa loše neće dogoditi. Izbeglice su, rekao je Gajić, na Mladićeva obećanja reagovale sa odobravanjem, što je bilo vidljivo i na video zapisima koje je prikazala odbrana. Gajić nije video da je bilo ko od srpskih vojnika ili policajaca loše postupao prema izbeglicama: naprotiv, davali su im hranu i vodu, i pomagali da se ukrcaju u autobuse i kamione koji su ih odvozili u pravcu Kladnja. Na pitanje branioca Stojanovića, Gajić je potvrdio da su pripadnici Holandskog bataljona "aktivno učestvovali u evakuaciji izbeglica".

Svedok je, takođe, potvrdio da su prilikom ukrcavanja u autobuse i kamione muškarci vojnog uzrasta odvajani od žena i dece i sprovođeni u obližnju "belu kuću", pred kojom su morali da pobacaju lične stvari i dokumente. Potvrdio je i da su pripadnici UN protestovali kod prisutnih oficira VRS zbog pretrpanosti i neljudskih uslova u kojima su držani muškarci u "beloj kući". Za izdvojene muškarce mu je rečeno da će biti odvedeni u razmenu, ali ne zna šta se s njima dogodilo budući da je njegova jedinica napustila Potočare 13. jula oko šest sati popodne i više se nije vraćala.

U unakrsnom ispitivanju tužiteljicu Hasan je interesovalo isključivo gde je Mladićev svedok bio i šta je video u noći između 13. i 14. jula. Gajić je rekao da su probuđeni sat - dva nakon ponoći i odvezeni do skladišta poljoprivredne zadruge u Kravici, gde je u mraku video siluete dvojice vojnika od kojih je jedan pucao na ljude u skladištu. Njihov zadatak je, rekao je Gajić, bio da obezbede put Bratunac - Konjević Polje koji su te noći pokušavali da pređu muškarci iz kolone Srebreničana koja se kroz šume probijala ka Tuzli. Njemu su se predala dvojica ili trojica Muslimana iz te kolone i on ih je ubacio u kamion koji ih je zatim odvezao do skladišta u Kravici. Naknadno je, tvrdi, saznao da su u pogubljenima učestvovali pripadnici Šekovićke brigade specijalne policije RS.

Sledećeg dana, 15. jula, Gajić je učestvovao u čišćenju terena na potezu od Kravice do Konjević Polja nakon čega je vraćen na Jahorinu. Kući u Valjevo se vratio 24. jula 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja