Mladićev ekspert za naoružanje i vojnu opremu Mile Poparić negira odgovornost srpskih snaga za snajperske napade na sarajevske civile tvrdeći da žrtve nisu bile vidljive sa položaja pod kontrolom Vojske Republike Srpske

Nastojeći da pobije navode tužilaštva o odgovornosti Vojske Republike Srpske za snajperske napade na sarajevske civile, odbrana Ratka Mladića je pozvala Mileta Poparića, eksperta za naoružanje i vojnu opremu. Zajedno sa Zoricom Subotić, ekspertom za vatreno i hladno oružje, Poparić je sastavio 4 izveštaja kojima odbrana negira optužbe za teror nad građanima Sarajeva, tokom opsade grada koja je trajala 44 meseca. Izveštaj o kojem je danas bilo reči, odnosi se na streljačko naoružanje.

Poparić je o svojim nalazima već svedočio na suđenju Radovanu Karadžiću 2013. godine. Ukazao je da je, od tada, dodatno precizirao neke od nalaza, oslanjajući se na materijale koje mu je dostavila Mladićeva odbrana. Osnovni problem sa kojim se svedok susreo u sastavljanju izveštaja su "tragovi", budući da se u slučaju streljačkog naoružanja, lice mesta brzo izmeni a policija, rekao je, nije odmah registrovala tragove ili su podaci bili nepouzdani. Drugi problem su, po njemu, "povrede" o kojima ne postoji sudsko-medicinska dokumentacija.

U analizi incidenata, Poparić se delom koristio izveštajima reportera, uključujući i prilog izveštača televizije Skaj Njuz/Sky News Ernauta Van Lindena/Aernout van Lynden posvećen sarajevskim vatrogascima. Na osnovu tog izveštaja na kojem se vidi višespratna zgrada u plamenu, Poparić je zaključio da je požar najverovatnije nastao nakon razmene vatre pošto je, tvrdi, iz zgrade otvarana vatra na srpske položaje odakle je uzvraćeno što je dovelo do požara. Druga Poparićeva teorija je da je vatra iscenirana "da se stvori publicitet", na šta, po njemu, ukazuje prisustvo novinarske ekipe koja je to snimila.

Na osnovu tragova svetlećih metaka registrovanih na Van Lindenovom snimku, Poparić je procenio da paljba nije mogla da dođe sa položaja Vojske Republike Srpske. Da je metak ispaljen sa položaja Mladićevih snaga, trag koji ostavlja bio bi "ravan" a ne pod uglom kako se vidi na snimku. Kriterijumi za analizu, očito, nisu impresionirali sudije. Predsedavajući sudija Ori je ukazao da je snimak u "perspektivi", dok je sudija Moloto primetio da je metak mogao da ispali jedino "neko ko visi sa zida", budući da on vidi da trag završava na zidu, a ne počinje izprozora, kako tvrdi svedok.

Analizirajući pojedinačne incidente navedene u optužnici, Poparić je, na primer, zaključio da "nijedan incident nije izazvan paljbom iz zgrade Metalka" na Grbavici, odakle su, po tužilaštvu, gađani sarajevski tramvaji. Poparić je, dalje, tvrdio da se sa srpskih položaja nisu mogla videti mesta na kojima su, po tužilaštvu, stradali civili. Takav je, na primer, slučaj trogodišnje devojčice Anise Pita koja je 13. decembra 1992. godine pogođena u nogu, na pragu porodične kuće u ulici Žagrić. Po svedočenju njenih roditelja, devojčica je pogođena sa lokacije Baba Stijena sa koje, tvrdi Poparić, nije bila vidljiva kuća porodice Pita.

Poparić je, takođe, analizirao slučaj Munire Zametice koja je izgubila život 11. jula 1993. godine, uzimajući vodu iz reke Dobrinja. Poparić tvrdi da je u ovom slučaju sporno vreme kad se desio incident, kao i lokacija sa koje je pucano. Mada je Munira Zametica mogla da bude pogođena iz pravoslavne crkve udaljene 1.100 metara, odakle je po tužilaštvu ispaljen metak, Poparić ipak veruje da je metak došao iz blizine, kao i da je možda rikošetirao o betonsko korito Dobrinje, kako je naveo u izveštaju.

Svedočenje Mileta Poparića biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja