Sugerišući da je drugi napad na tržnicu Markale insceniran, ekspertkinja Mladićeve odbrane za balistiku Zorica Subotić tvrdi da je najmanje jedan leš tamo "odnekud donet". S druge strane, ne poriče da je vojska bosanskih Srba na Sarajevo ispaljivala modifikovane avio bombe, poznate kao "krmače", ali nasuprot optužbi tvrdi da su te bombe bile "izuzetno precizne"

Baš kao i u slučaju prvog napada na sarajevsku tržnicu Markale 5. februara 1994. godine kada je ubijeno 66, a ranjeno 140 ljudi, veštakinja odbrane za balistiku Zorica Subotić tvrdi da je i u drugom napadu na istu lokaciju 28. avgusta 1995. godine stradao preveliki broj ljudi u odnosu na razornu moć granate od 120 milimetara. Tada su, podsetimo, smrtno stradale 43 osobe, a 75 je ranjeno. Osim toga, istraga bosanske strane je, po njoj, ovog puta bila još "netačnija i nekonsekventnja" nego u februaru 1994. godine.

Svedokinji je naročito sumnjiva scena sa video zapisa o drugom udaru na Markale u kojoj mrtav ili teško ranjen čovek leži savijen na ogradi kod ulaza u pijacu. Tvrdi da on na taj način nije mogao biti odbačen udarom granate i dodaje da ga uopšte nije mogla pronaći na popisu žrtava napada na tržnicu. Predsedavajući sudija Ori/Orie je potom pitao da li joj je poznat identitet tog čoveka, a kada je dogovorila odrečno, siglo je novo pitanje – kako je uopšte moguće utvrditi da li je na popisu žrtava ako se ne zna o kome se radi? Svedokinja kaže da njega ili osobu sličnu njemu nije videla u fotodokumentaciji o žrtvama Markala 2.

S obzirom na sve navedeno, ona zaključuje da je taj čovek "odnegde donet", čime potkrepljuje tezu o insceniranom incidentu. Na pitanje predsedavajućeg kako to zna, rekla je da zaključuje po vrlo maloj mrlji krvi ispod ruke ubijenog, ali i položaju tela na ogradi. Smatra, naime, da je morao biti pogođen sa rukama podignutim visoko u vazduh da bi baš na taj način bio odbačen na ogradu.

U nastavku glavnog ispitivanja govorilo se o modifikovanim avio bombama, poznatim kao "krmače", po tužiocu vrlo nepreciznom oružju koje se poslednje godine rata koristilo u napadima na Sarajevo. Komentarišući nekoliko incidenata u kojima su stradali civili, svedokinja se saglasila da su avio bombe ispaljivane sa srpskih položaja, ali tvrdi da su zapravo bile "izuzetno precizne". Nastojala je da dokaže da su prilikom svakog udara na civilne zgrade u Sarajevu bile usmerene na neki od obližnjih navodnih vojnih ciljeva, poput komandi jedinica Armije BiH ili fabrika oružja i municije, ali da su uvek zamalo promašile pa su slučajno stradali civili.

Budući da je zagovarajući preciznost "krmača" pomenula tablice gađanja, sudsko veće se zainteresovalo za tu temu. Ispostavilo se da su tablice za modifikovane avio bombe sačinjene tek 2001. godine, ali svedokinja tvrdi da ih je videla i pre nego što su one počele da se koriste. Dogodilo se to, tvrdi, na vojnom poligonu u Nikincima u Srbiji u prisustvu inžinjera iz sarajevske fabrike "Pretis" gde su bombe pravljene, ali se njihovih imena ne seća. Tablice nakon toga nije videla i ne zna gde bi se mogle pronaći, jer zapravo smatra da više ni ne postoje. Zna samo da su prilikom testiranja u Nikincima avio bombe pokazale "izuzetnu preciznost".

Sutra je šesti dan iskaza ekspertkinje za balistiku Mladićeve odbrane.

Dijeljenje sadržaja