Testirajući teoriju zavere po kojoj su eksplozije na Markalama podmetnute a leševi odnekud doneti, tužilac sugerisao da je u tom slučaju zaveru morao podržati veliki broj ljudi – od bosanskih i UN istražitelja, preko civila koji su se zatekli na tržnici do TV ekipe koja je snimala tragediju. Ekspertkinja Mladićeve odbrane Zorica Subotić odbija da bilo koga optuži da je bio umešan, ali ostaje pri tvrdnji da je postojala zavera

U današnjem unakrsnom ispitivanju veštaka optužbe za balistiku Zorice Subotić tužilac je osporavao njenu tezu o navodno insceniranim incidentima na tržnici Markale 4. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine. Suprotno navodima optužnice protiv Ratka Mladića da su granate ispaljene sa srpskih položaja, ona je tvrdila da su mine podmetnute i sa zemlje detonirane, kao i da je veliki broj leševi tamo donet sa drugog mesta. Po optužbi, radi se o "teoriji zavere" koju nije teško razotkriti i osporiti.

Ispitujući o prvoj eksploziji na tržnici Markale u kojoj je poginulo 66 a ranjeno više od 140 ljudi, tužilac Veber/Weber je ukazao da se na video snimcima nakon eksplozije vide mrtvi i povređeni ljudi i pitao svedokinju da li je krv pored njih "prava". Ona odgovara da u ekspertskom izveštaju nije dovodila u pitanje da se zaista radi o krvi.

Tokom današnjeg ispitivanja Mladićeva ekspertkinja je praktično primorana da do detalja iznese svoje viđenje prve eksplozije na Markalama. Po njoj, incident se odigrao na sledeći način – sa granate od 120 milimetara je skinut stabilizator i veštački ukopan u zemlju, a telo mine stavljeno je na postolje, sakriveno i sa zemlje aktivirano.

Ako se zaista radilo o zaveri u tome su, sugeriše tužilac, morali učestvovati brojni akteri – članovi istražnih timova bosanske policije i Unprofora, zatim brojni civili koji su kasnije svedočili o incidentu, zatim TV ekipa koja je događaj snimila i niz drugih institucija i pojedinaca. Ekspertkinja, međutim, kaže da ne želi ni u koga da upire prstom, odnosno da ne smatra da su pomenuta lica učestvovala u zaveri. "Ali ako u njoj niko nije učestvovao, onda zavera ni ne postoji", primetio je predsedavajući sudija Ori/Orie, a svedokinja uzvraća da to "nije tačno".

U tom slučaju, nastavio je tužilac, morao je postojati visokoorganizovan diverzantski tim koji je dobro isplanirao i sproveo komplikovanu akciju sa ciljem da se bosanski i istražitelji UN navedu na krivi trag o odgovornosti Mladićeve vojske. Diverzanti su, sugeriše optužba, morali sprovesti tajnu akciju u kojoj bi neprimećeni nasred pijace podmetnuli granatu, izbušili asfalt i u njega položili stabilizator granate na dubinu i pod uglom koji odgovara ispaljenju sa srpskih položaja, pored toga podmetnuti još jednu eksplozivnu napravu, približno u isto vreme ih detonirati i, konačno, usred haosa koji je nastao sa tajne lokacije dopremiti leševe vojnika presvučenih u civile i to ne sa bilo kakvim povredama već od minobacačkih udara. "Najverovatnije je bilo tako", odgovara svedokinja.

"Verovatniji scenario", smatra optužba, je onaj koji na osnovu pregleda mesta udara, merenja dubine do koje se zabio stabilizator i drugih pokazatelja iz izveštaja bosanskog i UN istražnog tima ukazuje da je granata ispaljena sa položaja vojske bosanskih Srba. Po Zorici Subotić, to je "apsolutno nemoguće". Nije je pokolebala ni činjenica da je svedok odbrane Radovana Karadžića – britanski stručnjak Derek Olsop/Allsop – odbacio sve teorije zavere o Markalama: onu po kojoj je granata bačena sa zgrade, zatim da je reč o statičkoj eksploziji ili da je ukopana ispod asfalta. Svedokinja se slaže sa Olsopom, ali kaže da nije razmotrio navode njene teorije – da je se radi o statičkoj eksploziji, a da je samo stabilizator prethodno ukopan u asfalt.

Druga eksplozija na Markalama u kojoj je poginulo 43 a ranjeno 75 građana Sarajeva takođe je, po Zorici Subotić, rezultat zavere. Granata je u toj situaciji aktivirana statički ili je, kako navodi u izveštaju, "na neki drugi način stigla do ulaza na pijacu". Upitana da objasni koji bi to drugi način bio, rekla je da su "sve opcije moguće", a jedna od mogućih "ideja" je da je bačena sa krova ili prozora obližnje zgrade. Tužilac se ponovo pozvao na Oslopa koji je utvrdio da je u prvom, a samim tim i u drugom incidentu, nemoguće bilo sa zgrade baciti granatu tešku 12,5 kilograma do mesta udara udaljenog više od 10 metara. On je, odgovara ekspertkinja, mislio da jedan čovek to nije mogao učiniti, ali nije razmotrio da je to učinjeno pomagalima.

Pred kraj današnjeg zasedanja počeo je deo unakrsnog ispitivanja o modifikovanim avio bombama. Iskaz Zorice Subotić se nastavlja, možda i završava, sutra.

Dijeljenje sadržaja