Svedok odbrane Simo Tuševljak tvrdi da je posleratna istraga MUP Republike Srpske pokazala da je u Sarajevu stradalo 3.300 Srba. Optužba - koja ne spori da je zločina nad srpskim civilima bilo – ukazuje na brojne greške u popisu žrtava: od dupliranja imena do toga da su navedeni i Srbi koji su poginuli usled artiljerijskih udara Mladićeve vojske na grad, na primer prilikom prvog masakra na tržnici Markale 5. februara 1994. godine

U nastavku glavnog iskaza u odbranu Ratka Mladića, bivši krim-policajac iz Sarajeva Simo Tuševljak tvrdi da je u tom gradu tokom rata stradalo oko 3.300 srpskih civila. Do te brojke došao je istražni tim MUP Republike Srpske u kojem je svedok nakon rata angažovan, a odbrana je predložila da popis žrtava bude uvršten u spis. Tuševljak je tokom sukoba obavljao funkciju načelnika kriminalističke policije Romanijsko-biračkog centra javne bezbednosti sa sedištem prvo u Lukavici, a potom na Ilidži.

Svedok tvrdi da su Srbi u Sarajevu stradali najviše od snajpera i granatiranja, a samo na Grbavici je, tvrdi, poginulo preko 700 srpskih civila. U dokaze su uvedeni video snimci na kojima su zabeležene izjave građana o napadima sa teritorije Armije BiH, kao i TV prilog o stradanju dve srpske devojčice od snajperskih hitaca. Na njih je, po Tuševljaku, pucano iz pravca Mašinskog fakulteta. Odbrana nastoji da dokaže da je Armija BiH na Srbe pucala iz civilnih zgrada čime ih je pretvarala u legitimne vojne mete, što onda opravdava udare Mladićeve vojske na njih. Svedok je tokom glavnog ispitivanja rekao i da je u gradu postojalo 126 logora za Srbe.

Optužba ne spori da su srpski civili na različite načine stradali u Sarajevu, ali je u unakrsnom ispitivanju tužiteljica Edžerton/Edgerton dokazivala da spisak MUP Republike Srpske od 3.300 žrtava nije pouzdan. Kao prvo, ukazala je da su na spisku ljudi koji su stradali u Olovu, Konjicu, Kladnju, Rogatici, Kiseljaku i drugim mestima koja ne ulaze u 10 sarajevskih opština. Dalje, mada je svedok tvrdio da kompjuterski program policije Republike Srpske ne dozvoljava dupliranje podataka, optužba je otkrila 60 slučajeva u kojima je ista osoba dva puta zavedena kao žrtva. Radi se samo o "potencijalnim" a ne i "stvarnim" dupliranjima, odgovara Tuševljak i dodaje da se radi o veoma malom procentu.

Tužiteljica je, međutim, ukazala da je čak 1.437 unosa nekompletno, odnosno da nedostaje najmanje jedan ključni podatak kao što su ime, prezime, ime oca i godina rođenja. Svedok odgovara da spisak nije finalan i da se na njemu još radi. Na "nefinalnom" spisku su, sugeriše optužba, i imena Srba koji su stradali usled napada srpske vojske na Sarajevo, za šta se Mladiću između ostalog sudi. Tako je, recimo, zavedena Jadranka Tendžera, koja je zajedno sa još osam bošnjačkih civila stradala od udara srpske granate na Dobrinju 4. februara 1994. godine. Pored nje, tu su Marija Knežević, Ruža Malović i još troje srpskih građana Sarajeva koji su poginuli dan kasnije pri udaru, po optužnici, srpske granate na tržnicu Markale. Tuševljak je rekao da "postoji mogućnost" da su na popisu srpske žrtve koje su stradale od srpskih granata, ali je naveo da je spisak "otvoren" i da niko ne beži od ispravki.

Budući da je tvrdio da popis sadrži 3.300 imena isključivo civilnih žrtava, tužiteljica je ukazala da su na njemu i vojnici, poput onih stradalih u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu na početku sukoba. Svedok se ispravio rekavši da se ne radi samo o civilima već o "žrtvama ratnih zločina", među kojima mogu biti i vojnici. Njegov iskaz će biti okončan sutra.

Dijeljenje sadržaja