Ambasador Petr Kipr svedoči o planu JNA da raseli hrvatsko stanovništvo iz sela u okolinu Vukovara, kao i o obrascu po kojem je taj plan ostvarivan


Suđenje Vukovarskoj trojki oficira bivše JNA nastavljeno je posle dvodnevne pauze, nakon što je optužba prevela niz dokumenata neophodnih za svedočenje Petra Kipra/Petr Kypra, češkog diplomate koji je oktobra 1991. upućen u Posmatračku misiju EZ u Zagrebu. Pored ambasadora Kipra, u misiji su bili i Hju Kaningam/Hugh Cunningham i Jan Alan Šu/Schou – naredni svedok optužbe.

U dokumentima koji čine deo analize Posmatračke misije EZ od 10. novembra 1991. a koja je poslata svim članicama Evropske zajednice se detaljno govori o obrascu po kojem je JNA delovala u selima u okolini Vukovara. Posmatrači su zaključili da je namera JNA bila da "raseli što je moguće više Hrvata" i to sarađujući sa"četnicima, rezervistima i lokalnom srpskom teritorijalnom odbranom".

Ta namera je, zaključili su tada posmatrači, sprovođena tako što bi JNA, svojim prisustvom u blizini sela izazivala "napetost, zbrku i strah", nakon čega bi usledilo granatiranje iz artiljerije ili minobacača u trajanju od nekoliko dana, prevashodno usmereno na katoličke crkve i hrvatske delove sela. Sledio bi ultimatum stanovništvu da preda oružje, ali kako pregovori nisu dovodili do miroljubivih rešenja, sela su napadana tenkovima ili pešadijom. Paralelno sa akcijama JNA, navodi se dalje u izveštaju evropskih posmatrača, "četnici su ulazili da završe posao". Ubijanje, paljenje kuća, pljačka i diskriminiacija, pogađali su uglavnom starije stanovništvo koje nije bilo u stanju da pobegne i odbrani se.

Kako jedino Ilok nije bio razoren on je, zaključeno je u izveštaju, "predstavljao kapital koji je služio kao model za pokazivanje predstavnicima Posmatračke misije Evropske zajednice."

Kako je naznačeno u uvodnoj reči optužbe, ambasador Kipr će svedočiti i o sastanku evropskih posmatrača sa Miletom Mrkšićem, komandantom operativne grupe Jug u Negoslavcima 20. novembra 1991. godine, kao i o sukobu sa Mrkšićevim oficirom za bezbednost Šljivančaninom. Optužba tvrdi da je Šljivančanin, 20. novembra 1991. ujutro, na mostu preko reke Vuke, sprečio evropske posmatrače da dođu do vukovarske bolnice, pod izgovorom da bi tamo bila ugrožena njihova bezbednost.

Upravo u to vreme, navodi se u optužnici, iz vukovarske bolnice su izvođeni ranjenici, bolesnici i drugi koji su se tu sklonili. Autobusima su odvoženi prvo u kasarnu JNA a zatim na Ovčaru, gde su iste večeri streljani i zakopani u masovnu grobnicu. Za taj zločin terete se oficiri bivše JNA Mile Mrkšić, Miroslav Radić i Veselin Šljivančanin.

Dijeljenje sadržaja