U unakrsnom ispitivanju Save Sokanovića, tužilac ukazivao da je VRS nastojala da "zavara javnost" i predstavi ofanzivna dejstva kao samoodbranu, pošto je znala da takve aktivnosti "izazivaju kritike međunarodne zajednice". Sokanović prvo tvrdio da "nije znao za kritike" a onda se setio da se o tome govorilo u izveštajima Odeljenja za informisanje Glavnog štaba

General Savo Sokanović, bivši načelnik Odeljenja za moral i verska pitanja pri istoimenom sektoru Glavnog štaba Vojske Republike Srpske je u glavom ispitivanju tvrdio da starešine u vojnom vrhu nisu bile upoznate sa izveštajima stranih medija, niti sa kritikama međunarodne zajednice zbog počinjenih zločina. Tužilac je, međutim, svedoku Mladićeve odbrane predočio niz dokumenata koji govore suprotno.

Najpre sepozvao na intervju sa svedokom iz 2004. godine u kojem je Sokanović istražiteljima tužilaštva rekao da je odeljenje za informisanje u Glavnom štabu bilo "dužno da koliko je moguće" prati šta objavljuju mediji. Potom je predočio instrukcije u vezi sa antisrpskom propagandom koje je9. marta 1993. godine izdao general Milan Gvero, načelnik Sektora za moral, verska i pravna pitanja pri Glavnom štabu. Na osnovu tog dokumenta, tužilac je sugerisao da je Gvero znao da strani mediji izveštavaju "o teškim zločinima bosanskih Srba" sa čim svedok, međutim, tvrdi da nije bio upoznat.

U istom dokumentu Gvero je naložio da se "spreči svako nekontrolisano kretanje domaćih i stranih novinara po ratištu". Pošto je Sokanović ukazao da je to naloženo radi bezbednosti novinara, predsedavajući sudija Ori ga je podsetio da se u dokumentu govori o riziku od "antisrpske propagande i dezinformisanja". "Može se i tako tumačiti", odgovorio je svedok.

U dokumentu koji je potpisao svedok jedinicama se nalaže da "ofanzivna dejstva prikažu kao prirodno pravo na odbranu". Po tužiocu, namera Sokanovića je bila da "zavara javnost" zato što je znao da su "ofanzivna dejstva kontroverzna i izazivaju kritike međunarodne zajednice". Sokanović je najpre odgovorio da "ne zna za kritike" i da u to vreme "nije posedovao informacije vezane za međunarodnu javnost" a kasnije je dodao da se seća da su u nekim informacijama odeljenja za informisanje prenesene "te kritike".

Kritike su se, po tužiocu, odnosile i na uslove u prijedorskim logorima koje je svedok sa novinarima posetio u julu 1992. godine kao predstavnik Glavnog štaba. Sokanović je potvrdio da su neki od zarobljenika izgledali "neuhranjeno". Tvrdi, međutim, da nije znao da je veliki broj ljudi ubijen u sobi 3 Keraterma 24. juna 1992. godine. O tome ga, kaže, niko nije obavestio niti je prilikom posete prošao pored prostorije sa rupama od metaka, kako je sugerisao tužilac.

Na sugestiju tužioca da su Trnopolje čuvali ljudi u uniformama VRS, Sokanović je odgovorio da su u tom periodu i vojska i policija nosili uniforme. Rekao je, takođe, da ne zna da je vojska bila odgovorna za spoljno obezbeđenje u Omarskoj.

Tužilac je, na kraju predočio naređenje iz aprila 1993. godine da se, radi razmene, Glavnom štabu dostave spiskovi ratnih zarobljenika i muslimanskih civila u zatvorima u Republici Srpskoj. Po tužiocu, i svedok i Glavni štab su znali za nezakonito zatočavanje civila ali niko zbog toga nije bio smenjen već su naprotiv neki nagrađeni unapređenjem. Sokanović odgovara da njegov sektor za moral nije imao "ništa" sa zatvorima, ratnim zarobljenicima i njihovim čuvanjem.

Suđenje Mladiću nastavljeno je svedočenjem Vele Pajića, bivšeg pripadnika 67. puka veze pri Glavnom štabu VRS.

Dijeljenje sadržaja