Svedočeći na suđenju svom bivšem komandantu, general Savo Sokanović se dotakao brojnih tema: od tretmana stranih novinara, preko postupanja sa civilnim stanovništvom i ratnim zarobljenicima, do ratnih ciljeva VRS. Kaže da je vojska "sve vreme" imala cilj da "štiti stanovništvo, teritoriju, stvori slobode i uspostavi trajni i pravedni mir"

Suđenje Ratku Mladiću nastavljeno je iskazom generala Save Sokanovića koji je od decembra 1992. do kraja rata u Bosni i Hercegovini bio na dužnosti načelnika odeljenja za moral i verska pitanja u istoimenom sektoru Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Sokanoviću je nadređen bio Milan Gvero, Mladićev pomoćnik za moral, pravna i verska pitanja, osuđen u Tribunalu na pet godina zatvora zbog učešća u srebreničkim zločinima 1995. godine. Gvero je preminuo tokom žalbenog postupka.

Na početku iskaza, Sokanović je govorio o učestalosti izveštavanja, značaju vojne tajne i tretmanu stranih novinara što je, nakon 45 minuta, predsedavajućeg sudiju Orija/Orie navelo da interveniše i pokuša da utvrdi zašto je to relevantno za optužbe kojima se tereti Mladić: dvostruki genocid i druge zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Sokanović je, potom, svedočio da je Glavni štab "preduzimao mere upozorenja"i izdavao "uputstva" kako treba postupati u slučajevima paljenja imovine, odmazde ili "postupanja protiv civila" kao i kakve će biti posledice takvog ponašanja vojske. Ukazao je da je njegov sektor samo "upozoravao na posledice negativnih delovanja" ali se nije bavio istragama krivičnih dela ni podnošenjem krivičnih prijava za šta su bili nadležni drugi organi.

Svedočeći o odnosu prema ratnim zarobljenicima, Sokanović je rekao, da je sektor delovao "preventivno", da je upozoravao na "potrebno poštovanje prava zatvorenika" kao i da je omogućavao posete predstavnika Međunarodnog crvenog krsta. Kao primer takvog postupanja naveo je uputstvo generala Gvere od 28. maja 1993. godine o postupanju prilikom obilaska logora i zatvora. Po svedoku, sektor nije mogao da prati da li se po uputstvima i postupalo. Zatvori su, rekao je, formirani u korpusima i bili su u nadležnosti njihovi starešina.

Vojska Republike Srpske je, navodi svedok, smatrala da "paravojne jedinice" treba da budu "obavezno potčinjene" vojsci. Taj se proces, priznao je, odvijao sporo i dugo, a neke vojne jedinice su se ponašale kao da su paravojska i bilo je teško njima komandovati. Sokanović je ukazao da je Mladić i sam tražio da se paravojne jedinice uklone sa područja Republike Srpske. Kao primer je naveo Arkanovu jedinicu čije je povlačenje tražio u oktobru 1995. godine.

Na kraju glavnog iskaza, svedok je rekao da nije "znao definisane strateške ciljeve Republike Srpske". Po njegovim saznanjima, vojska je "sve vreme" imala cilj da "štiti stanovništvo, teritoriju, stvori slobode i uspostavi trajni i pravedni mir" kao i da obezbedi "miran suživot".Taj deo svedokovog iskaza izazvao je reakciju optuženog Mladića koji je najpre upozoren da tiše govori a potom da svedoku ne pokazuje podignuti palac u znak odobravanja.

Sokanović će sutra odgovarati na pitanja tužioca.

Dijeljenje sadržaja