General Dragiša Masal pozvan u Hag da bi branio Ratka Mladića, ali se vremenom njegov iskaz pretvorio u "samoodbranu" od sugestija tužioca da je odgovoran za granatiranje civilnih područja Goražda, spaljivanje sela, protivpravno zatvaranje civila i otmicu u Štrpcima

Tokom rata u BiH, penzionisani general vojske bosanskih Srba Dragiša Masal obavljao je najviše vojne funkcije – od februara 1993. godine bio je komandant Taktičke grupe Višegrad koju je činilo pet brigada, a od avgusta naredne godine do kraja rata bio je načelnik artiljerije u Glavnom štabu VRS. Odbrana Ratka Mladića, na čiji poziv svedoči, ukazuje da je svedok koristio visoke vojne položaje da bi odbranio srpsko ali i muslimansko stanovništvo, dok optužba sugeriše da je bio umešan u ratne zločine.

U izjavi timu odbrane Masal je naveo da njegove jedinice nisu sprečavale prolazak humanitarnih konvoja ka enklavama Srebrenica, Žepa i Goražde, iako se znalo da se u njima švercuje oružje i vojna logistika za muslimanske borce. Tvrdi da je vojska bosanskih Srba poštovala prekide vatre i da se angažovala na zaštiti nesrpskog stanovništva.

Svedok je po zahtevu optužbe upozoren po Tribunalovom pravilu 90E koje mu omogućava da ne odgovara na pitanja koja bi ga mogla inkriminisati za slučaj da se protiv njega pokrene krivični postupak. Kako je ispitivanje odmicalo, postajalo je jasnije na kakva se dela misli.

Prvo, tužilac je predočio Masalovo naređenje da se enklava Goražde u februaru 1993. godine danima neprekidno gađa sa "dva do tri projektila neparnim satima", zatim da se 12. februara paljba prekine, a onda da se sutradan "po reonu pijace" nastavi gađanje "jakom vatrom". Tužilac sugeriše da je ideja bila da stanovništvo pomisli da su napadi prestali da bi se u subotu što više ljudi okupilo na pijaci, koji bi onda postali laka meta Masalovih artiljeraca. Svedok je na različite načine pokušao da se opravda – isprva je tvrdio da se naređenja ne seća, zatim da tokom rata pijace nisu funkcionisale, kao i da se na tržnici u Goraždu okupljala vojska.

Upitan da li je u subotu pijaca granatirana, rekao je da o tome nije izvešten. "Hoćete da kažete da ste se igrali rata i da niste dobijali izveštaje o izvršavanju vaših naređenja", pitao je sudija Moloto, a svedok uzvratio da je primao izveštaje ali da se ovog konkretnog ne seća. Izveštaja o gađanju pijace nema, ali je tužilac tokom današnjeg ispitivanja predočio niz dokumenata iz kojih se vidi da su civilna područja Goražda često bila meta artiljerije bosanskih Srba.

U nastavku ispitivanja tužilac je ukazivao na svedokovu ulogu u otmici 18 Bošnjaka i jednog Hrvata iz voza u Štrpcima 27. februara 1993. godine, nakon čega im se gubi svaki trag. Otmica se dogodila na delu pruge Beograd-Bar koji prolazi kroz deo BiH koji je tada kontrolisala Druga podrinjska brigada Luke Dragičevića, u sastavu Masalove Taktičke grupe. U dokaze je danas uvršteno svedokovo naređenje potčinjenim brigadama izdato 21. februara 1993. godine po nalogu Radovana Karadžića. Masal u njemu zahteva da bude informisan o "zarobljenim Muslimanima sa teritorije Sandžaka" i nastavlja: "A ako ih nemate, smesta ih zarobite". Svedok priznaje da je izdao pomenuto naređenje, ali da u njemu nije mislio na civile već na "Muslimane koji su išli od Sandžaka ka Goraždu i Sarajevu".

Pored toga, danas je predočen veliki broj dokumenata iz kojih se vidi da su u zoni odgovornosti Masalove Taktičke grupe vršeni napadi na muslimanska civilna područja, uključujući škole i džamije, kao i da su sela spaljivana, ali on tvrdi da se radi o propagandi neprijatelja i neistinama međunarodnih posmatrača. Pokazani su mu i dokumenti vojske bosanskih Srba iz kojih se vidi da je u njegovoj zoni odgovornosti bilo civilnih zatvorenika, među kojima su starci od preko 70 i devojčice mlađe od 10 godina, a on kaže da su uhapšeni pre nego što je postao komandant Taktičke grupe Višegrad. U naređenju za napad na područje Goražda od 11. aprila 1994. godine Masal prenosi Mladićeve reči: "Gurajte energično napred, Turci moraju nestati sa ovih prostora".

Dok je Masal bio načelnik artiljerije u Glavnom štabu, u upotrebi su, ukazuje tužilac, bile modifikovane avio bombe, poznate po nepreciznosti i velikoj razornoj moći. U dokaze je, između ostalog, uvršten izveštaj Glavnog štaba od 15. juna 1995. godine u kojem se navodi da su "u znak odmazde" na muslimanska sela ispaljene dve avio i jedna napalm bomba, kao i više minobacačkih granata. Svedok, međutim, kaže da to nije radio on, jer je tada bio u Drvaru, a na pitanje sudije da li se to desilo odgovorio je da ne zna i dodao: "očigledno, radi se o izveštaju".

Odbrana će u ponedeljk dodatno ispitivati Masala.

Dijeljenje sadržaja