Suprotno navodima Milenka Karišika da o srebreničkoj operaciji ni danas ne zna ništa, a kamoli u vreme kada izvedena, optužba predočila dokumente iz kojih se vidi da je redovno izvešten o angažovanju policije u napadu na Srebrenicu, zarobljavanju muslimanskih muškaraca i, konačno, da je nakon rata učestvovao u izdavanju lažnih dokumenata pripadnicima vojske koji su učestvovali u streljanju Muslimana na farmi Branjevo

U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića, koja je juče uvedena u dokaze i u predmetu Ratka Mladića, policijski general Milenko Karišik je tvrdio da u julu 1995. nije imao nikakvih saznanja o proterivanju muslimanskih civila, niti o zarobljavanju i streljanju srebreničkih muškaraca. Tvrdio je da je u to vreme bio član štaba na Palama i da se bavio isključivo sarajevskim ratištem, bez angažmana u vezi sa Srebrenicom.

Odgovarajući na pitanja sudija, svedok je nadogradio izjavu navodima da čak ni danas ne zna šta se događalo nakon pada Srebrenice. U jednom trenutku, međutim, izjavio je sledeće: "Ja danas ne znam da su civili deportovani, znam samo da je bilo zarobljavanja muslimanskih vojnika". A onda je ustuknuo i ponovo rekao da ni tada ni sada nije znao da je zarobljavanja bilo. Upitan da objasni kako je moguće pomiriti dve oprečne izjave, lakonski je odgovorio: "Možda sam pogrešno shvaćen".

Tužiteljica Melisa Pak/Melissa Pack je pokušala da utvrdi šta je svedok mogao da zna tokom srebreničke operacije. On je tada, osim u policijskom štabu na Palama, bio i načelnik Resora javne bezbednosti sa sedištem u Bijeljini. Potvrdio je da su ga smatrali "vrhunskim profesionalcem". Ne poriče da se 10. i 11. jula 1995. godine, dakle u vreme Srebrenice, u dva navrata sreo sa Karadžićem, ali tvrdi da su razgovarali isključivo o sarajevskom ratištu.

Tužiteljica je predočila dokument od 10. jula sa potpisom zamenika ministra policije Tomislava Kovača, kojim se nalaže da se deo snaga MUP na čelu sa zamenikom komandanta specijalne brigade Ljubomirom Borovčaninom sa sarajevskog ratišta prekomanduje u Srebrenicu. Naređenje je izdato štabu MUP na Palama, a Karišik kaže da je on bio "samo član štaba" i "nije siguran" da je naređenje video. Na pitanje da li zna da su pripadnici specijalne brigade 13. jula 1995. godine u skladištu u Kravici ubili više od 1.000 zarobljenika, očekivano je odgovorio da tada "ništa nije znao", a da je nakon rata "za incident čuo iz medija".

Budući da je bio "samo član", tvrdi da nije pročitao ni depešu Borovčanina upućenu 13. jula 1995. štabu na Palama u kojoj se navodi da je prethodne noći u borbama oko Konjević Polja ubijeno 200, a zarobljeno 1.500 Muslimana i da "cifra iz sata u sat raste". Istog dana je na njegovo ime je upućen izveštaj načelnika Državne bezbednosti Dragana Kijca u kojem se navodi da je prethodne noći, takođe kod Konjević Polja, zarobljeno 300 Muslimana. On tvrdi da se radilo o dokumentu "izveštajnog karaktera", što znači da ga nije morao pročitati. Po potrebi je čas tvrdio da je najveći deo vremena tokom jula 1995. godine proveo u Bijeljini, a odmah zatim da je uglavnom bio na Palama.

Karišikov angažman u srebreničkoj operaciji se, ukazuje tužiteljica, proteže na januar 1996. godine kada je, po nalogu Dragana Kijca, posleratnog ministra policije, učestvovao u izdavanju lažnih dokumenata pripadnicima Desetog diverzantskog odreda VRS koji su učestvovali u likvidaciji zarobljenih Srebreničana na farmi Branjevo kod Zvornika. U dokumentu se navodi da se radi o "stranim državljanima" i licima protiv kojih je Haški tribunal podigao optužnice. Karišik u tome ne vidi ništa sporno i navodi da "sve policije sveta" izdaju lažna dokumenta po potrebi, u ovom slučaju na molbu vojne obaveštajne službe. Tvrdi da nije znao da je cilj bila zaštita pomenutih lica od krivičnog gonjenja, a tvrdi da čak nije siguran da je tada znao da Haški tribunal uopšte postoji.

Dijeljenje sadržaja