Svedočenjem Miše Rodića, bivšeg obaveštajca 43. prijedorske brigade, odbrana je nastojala da ukaže na multietnički karakter Vojske Republike Srpske a tužilaštvo na politiku nekažnjivosti koji je sprovodila u odnosu na počinioce zločina nad nesrpskim stanovništvom

Mada je izjava Miše Rodića poverljivog karaktera, iz sažetka koji je branilac Ratka Mladića pročitao u sudnici moglo se saznati da je svedok učestvovao u ratu u Hrvatskoj od novembra 1991. kao i da je od maja naredne godine prebačen u organ za obaveštajne i bezbednosne poslove 43. prijedorske brigade VRS.

Prema sažetku, Rodić nije bio u Prijedoru 30. maja 1992. kada je došlo do napada na grad, ali je kasnije učestvovao u ispitivanju zarobljenih pripadnika Zelenih beretki. Iz tih saslušanja je, kaže, saznao da Zelene beretke nisu bile za mirno rešenje sukoba za razliku od srpskih snaga koje su odlagale primenu sile "stvarajući mogućnost" za Krizni štab muslimanskog naroda na području Prijedora da "prihvate postojeće stanje – Republiku Srpsku i VRS". U tim okolnostima, ukazao je, svim nacionalnostima u Prijedoru bi bila garantovana bezbednost.

Nastojeći da ukaže na multietnički karakter vojske, branilac Branko Lukić je ispitivao svedoka o popisu oko 380 lica nesrpske nacionalnosti koji su navodno od 1991. do kraja rata bili u sastavu JNA a potom VRS, zatim o spiskovima oficira i informacijama iz dokumenata o osobama sa nižim činovima. U unakrsnom ispitivanju, Rodić je objasnio da je spisak vojnih obveznika koji nisu bili Srbi, sastavio "ovlašćeni referent", da je dostavljen na zahtev odbrane te da obuhvata i ljude koji su mobilisani nakon što su okončane borbe u Prijedoru.

Odgovarajući na pitanja tužioca Artura/Arthur Traldija, Rodić je potvrdio da je od juna 1992. godine organ bezbednosti 43. prijedorske brigade bio smešten u zgradi preduzeća "Kozarac putevi", preko puta logora Keraterm. I pored toga, Rodić je, po rečima tužioca, uspeo da "ne sazna" da je Keraterm bio "logor za ratne zarobljenike". Kako je objasnio, on je bio zadužen za obaveštavanje a ne bezbednost u organu za obaveštajno-bezbednosne poslove.

Rodić je, potom, rekao da nikad "do danas" nije čuo za sobu 3 u logoru Keraterm u kojoj je u noći između 24. i 25. juna 1992. ubijeno više od 150 ljudi dovedenih nakon "čišćenja" u predelu Brda i Bišćana, naseljenih muslimanskim stanovništvom. Za "pogubljenje" je, kaže, čuo, "po pričanju", dodajući da su organi bezbednosti imali mnogo više informacija od obaveštajaca. Prema onome što je saznao, ljudi su ubijeni iz "odmazde za jednog poginulog policajca". Naglasio je, međutim, da "nije vršio istragu" i da ne zna ko su bili počinioci.

Po tužiocu, ista politika nekažnjivosti je primenjena i u slučaja Zorana Žigića, rezervnog policajca osuđenog u Tribunalu na 25 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih u prijedorskim logorima. Žigić je 1992. "uhapšen zbog krađe" ali je ubrzo vraćen u jedinicu zato što je bio "sposoban i dobar poznavalac eksploziva".

Dokazni postupak odbrane bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske nastavlja se u ponedeljak 16. marta.

Dijeljenje sadržaja