Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, policijski general Milenko Karišik tvrdio da je muslimanska strana MUP BiH pretvorila u "sredstvo za zastrašivanje Srba", zbog čega je došlo do raskola, a tužiteljica ga suočila sa dokazima o tome da je podela bila unapred planirana od strane rukovodstva bosanskih Srba

Bivši visoki funkcioner policije bosanskih Srba Milenko Karišik je danas podržao tezu odbrane Ratka Mladića o odgovornosti "muslimanske strane" za rat u BiH. On je predratnog ministra policije BiH Aliju Delimustafića i Stranku demokratske akcije optužio da su preko Ministarstva unutrašnjih poslova sprovodili stranačku politiku, ne obazirući se na sporazume sa srpskom stranom, zbog čega je došlo do podele.

Karišik tvrdi da je SDA uoči rata praktično preuzela MUP postavljajući svoje ljude na ključna mesta i angažujući veliki broj muslimanskih rezervnih policajaca, uglavnom iz Sandžaka. Policija BiH se, tvrdi svedok, vremenom pretvorila u "sredstvo za zastrašivanje Srba". Kada je u proleće 1992. godine situacija postala neizdrživa, navodno je postignut sporazum o podeli policije na srpski i muslimansko-hrvatski deo.

Svedok je tada od zamenika komandanta specijalaca MUP BiH postao komandant specijalne policije bosanskih Srba. Na toj funkciji je ostao do 1995. godine, kada je imenovan za načelnika Resora javne bezbednosti. Tužiteljica Melisa Pak/Melissa Pack je u unakrsnom ispitivanju sugerisala da je odvajanje srpskog MUP bilo jednostrano, bez ikakvog sporazuma sa drugom stranom. Predočila je dokumente iz kojih se vidi da je predsednik bosanskih Srba Radovan Karadžić najavio podelu policije, a ministar MUP Momčilo Mandić je 31. marta 1992. godine sproveo u delo. Zatim je predočeno pismo Alije Delimustafića od istog datuma u kojem se protivi podeli i poziva radnike policije da ostanu jedinstveni, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Karišik je uglavnom odbijao da komentariše pomenute dokumente, navodeći da se radi o političkim odlukama koje prvi put vidi.

U izjavi timu odbrane svedok je specijalnu policiju bosanskih Srba predstavljao kao profesionalnu jedinicu koja je nastojala da zavede red u Republici Srpskoj i obračuna se sa paravojnim formacijama. U sklopu tih nastojanja, njegovi specijalci su, objašnjava, zajedno sa 65. zaštitnim pukom vojske bosanskih Srba tokom 1992. godine učestvovali u hapšenju pripadnika Žutih osa, paravojne grupe od oko 170 ljudi koja je delovala na području Zvornika, a odbila je da se potčini komandi regularnih oružanih snaga.

Na braniočevo pitanje koga su Žute ose maltretirale i pljačkale, svedok odgovara da su "većinsku torturu" trpeli Srbi, a u "manjoj meri" i Muslimani. Kada se u raspravu uključio predsedavajući sudija, svedok je pojasnio da su meta bili svi građani Zvornika, a pošto su Muslimani tada u gradu bili manjina, u skladu sa tim su u manjoj meri bili i žrtve.

Svedok je u izjavi timu odbrane negirao da je u julu 1995. godine imao saznanja o nasilnom proterivanju muslimanskih civila i masovnim ubistvima muških zarobljenika iz Srebrenice. Sutra će biti nastavljeno unakrsno ispitivanje na tu temu.

Ratko Mladić je danas više puta opomenut zbog glasnog govora i nestašnog ponašanja u sudnici, a u jednom trenutku je dobio "ukor pred isključenje" zato što je komunicirao sa svedokom, što mu je veće odavno izričito zabranilo.

Dijeljenje sadržaja