Iskazom bivšeg komandanta Bratunačke brigade, osuđenog u Tribunalu za srebrničke zločine, odbrana Ratka Mladića nastoji da dokaže da vojska bosanskih Srba nije izdavala "nelegalna" naređenja kojima bi se kršila pravila rata ili ugrožavali životi zarobljenika

Nisu postojale nikakve "nelegalne planske aktivnosti protiv muslimanskog stanovništva Srebrenice" u julu 1995. godine, jedna je od tvrdnji koju odbrana Ratka Mladića namerava da dokaže iskazom Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade koji je u Tribunalu osuđen zbog "pomaganja i podržavanja ubistava bosanskih Muslimana u Bratuncu" i progona muslimanskog stanovništva Srebrenice Blagojević je, nakon odslužene tri četvrtine izrečene kazne od 15 godina zatvora, prevremeno oslobođen u decembru 2012. godine.

U izjavi Mladićevoj odbrani, Blagojević tvrdi da je naredba za borbena dejstva na zaštićenu zonu Srebrenica, koju je izdala komanda Drinskog korpusa VRS u julu 1995, bila u skladu sa pravilima o borbenim akcijama i nije poticala ni na kakva kršenja zakona i običaja ratovanja. Napad VRS je bio posledica činjenice da je formiranje zaštićenih zona Srebrenice i Žepe "razjedinilo područje Podrinja" da enklave nisu bile demilitarizovane kako je predviđao sporazum o njihovom osnivanju, te da su iz njih muslimanske snage izvodile oružane napade na položaje VRS i posebno Bratunačke brigade.

Blagojević tvrdi da pre, tokom i nakon napada na enklave, od komande Drinskog korpusa ili Glavnog štaba VRS nije primio bilo kakvo "nelegalno" naređenje, niti je on lično ikada izdao naređenje kojim bi se kršili zakon i običaji ratovanja. Niko od pripadnika jedinica pod njegovom komandom nije učestvovao ni u jednom ubistvu bilo koga iz Srebrenice, niti je iz Bratunačke brigade ili nadređenih komandi ikada izdato naređenje kojim bi se "ugrozili životi" zarobljenika iz Srebrenice ili podsticale bilo kakve nelegalne aktivnosti.

Podsećajući da je u Tribunalu proglašen krivim za pomaganje i podržavanje srebreničkih zločina, tužiteljica je na početku unakrsnog ispitivanja pitala Blagojevića da li prihvata odgovornost za to. "To je nezakonita presuda ovog suda", rekao je svedok da bi nakon intervencije predsedavajućeg sudije, odgovorio da ne prihvata odgovornost za dela za koje je osuđen.

Kredibilitet svedoka tužiteljica je nastojala da dovede u pitanje ukazivanjem na niz dokumenata prema kojima je Blagojević u najmanju ruku morao da zna za zločine počinjene u zoni odgovornosti njegove brigade. Blagojević je to međutim negirao uglavnom dovodeći u pitanje činjenice koje proizlaze iz pokazanih dokumenata. Od toga da je bio odgovoran za čitavo područje obuhvaćeno zonom odgovornosti Bratunačke brigade pa do negiranja sadržaja borbenih izveštaja koje je sam napisao u julu 1995. godine.

Blagojević, naime, tvrdi da je njegova odgovornost bila ograničena samo na "zonu odbrane" što je opisao kao liniju razgraničenja sa srebreničkom enklavom na jednoj strani a na drugoj komandna mesta i pozadinske jedinice. Na mapi koju mu je pokazala tužiteljica, međutim, nije mogao da precizira oblast za koju je bio odgovoran. Sudijama koji su insistirali da to učini požalio se pored ostalog i na slab vid.

Budući da je negirao da je 15. jula 1995. imenovan za komandanta snaga koje su učestvovale u operaciji pretraživanja i asanaciji terena nakon pada Srebrenice, tužiteljica je Blagojeviću pokazala redovni borbeni izveštaj od 16. jula 1995 u kojem se Drinski korpus obaveštava da je "komandant Bratunačke brigade obišao sve jedinice koje blokiraju neprijateljsko izvlačenje (...) izdao im zadatke i organizovao sadejstvo". Mada ne poriče da je napisao taj izveštaj, Blagojević tvrdi da se to što u njemu piše nije dogodilo.

Prema tužilaštvu ovaj dokumentjasno ukazuje da je Blagojević koordinirao dejstva svih jedinica uključenih u operaciju čiji je ishod bio likvidacija neprijateljskih snaga u povlačenju. Pokušaji sudija da utvrde kako se borbeni izveštaj mogao sastojati od "laži" završavali su se Blagojevićevim odgovorom da je reč o "supoziciji". Šta je to supozicija, međutim, sudijama nije uspeo da objasni.

Dijeljenje sadržaja