Oficir VRS iz Kotor Varoši Slobodan Župljanin, svedočeći u odbranu Ratka Mladića, priznao da je vojska bosanskih Srba početkom novembra 1992. godine bila odgovorna za bezbednost 150 muslimanskih muškaraca smeštenih u školi u Grabovici, ali da nije uspela da ih sačuva od osvetoljubivih srpskih civila koji su ih pobili

Dokazni postupak odbrane Ratka Mladića nastavljen je danas iskazom Slobodana Župljanina, bivšeg komandanta Drugog bataljona 22. pešadijske brigade koja je tokom rata bila raspoređena na području Kotor Varoši. Svedok je u izjavi timu odbrane u prvi plan isticao humanitarne poduhvate svoje brigade, a o zločinima koji su, po optužnici, u Kotor Varoši dosegli razmere genocida, nije naveo gotovo ništa.

Pripadnici brigade su, opisao je, odigrali "pozitivnu ulogu" kada su u avgustu 1992. godine pružili pomoć nekolicini muslimanskih civila iz Prijedora koji su preživeli masakr na Korićanskim stijenama. Pozitivan pristup se nastavio i prilikom predaje cele muslimansko-hrvatske brigade iz Kotor Varoši čiji su pripadnici bezbedno ispraćeni sa područja opštine tako da "nikome nije falila dlaka s glave".Pored toga, brigada je učestvovala u "prihvatu" 5.000 hrvatskih civila i 1.500 vojnika koji su se povlačili usled sukoba sa muslimanskim snagama. Njima su, kaže, obezbeđeni smeštaj i hrana, potom i transport ka Kiseljaku i Splitu.

Jedan od najtežih zločina na području Kotor Varoši dogodio se početkom novembra 1992. godine nad oko 150 zarobljenih muslimanskih muškaraca, koji su odvedeni u školu u Grabovici i likvidirani. Svedok u izjavi odbrani nije ni pomenuo taj zločin, ali mu je tužiteljica Bajbls/Bibles u unakrsnom ispitivanju postavljala pitanja gotovo isključivo o tome.

Predočila je izvode sa zasedanja Ratnog predsedništva Kotor Varoši iz kojih se vidi da čelnici opštine, u prisustvu svedoka i drugih pripadnika vojske, prvih dana novembra 1992. govore o zarobljavanju 150 Muslimana iz Večića. Na jednom od sastanaka se navodi da će o njihovoj sudbini odlučiti četiri oficira VRS – Župljanin, Pejić, Balaban i Novaković. Svedok priznaje da to "proizilazi iz rečenične konstrukcije", ali negira da se u praksi zaista tako dogodilo. Tvrdi, naime, da sa zarobljenicima nije imao ništa, a odgovornost prebacuje na Prvu kotorvarošku brigadu i njenog komandanta – pukovnika Novakovića – u čijoj su nadležnosti bili zatočeni Muslimani tokom boravka u školi u Grabovici.

Od 4. novembra 1992. zarobljenici iz Večića se više ne pominju na sastancima Ratnog predsedništva. Tužiteljica sugeriše da je to zato što su dan ranije streljani. Iz beleški se vidi da se razmatra samo formiranje komisije koja bi se bavila "ratnim plenom", odnosno skupljanjem novca i dragocenosti oduzetih od žrtava, a navodi se i da će biti preduzeta "asanacija terena" i "čišćenje škole" u Grabovici. Svedok priznaje da je za zločin saznao neposredno nakon što je počinjen i da je o svemu izvestio komandanta brigade. "Rekao sam mu da su oni idioti gore napravili masakr", naveo je on i dodao da je pod idiotima smatrao srpske civile koji su iz osvete ubili zarobljenike, a da vojska to nije uspela da spreči. Nema nikakvih saznanja o eventualnoj istrazi zločina unutar vojske. Upitan da li može da kaže šta se dogodilo sa telima ubijenih koja do danas nisu pronađena, svedok je rekao da se pričalo da su pokopana "negde prema selu Plitska".

Danas je predočen i Župljaninov intervju od 5. novembra 1992. u kojem je izjavio da su se muslimanski ekstremisti iz Večića "sreli sa sudbinom koju su zaslužili". Ne pitanje sudije Molotoa da li je želeo da kaže da su zaslužili da budu likvidirani, svedok je rekao da je pod "zasluženom sudbinom" mislio na zarobljavanje ekstremista i likvidaciju samo onih koji su poginuli u borbi.

Dijeljenje sadržaja